Српски сион

С тр . 492.

„СРПСКИ

СИОН."

В р . 30

предочавам елавном Сабору жалосно стања наших школа (Вика: Па ни сте били школски реФерент!) уз оно, што су овде о томе век у кратко навели моји млађи другови ? Цео автономни живот наш, чп таве црквене области једва чекају да се заврши организаторни облик нашем црквеном и просветном раду, на да се отиочне суставни и смишљени рад на свима авто номним областима нашим — јер су области те жудне рада тога, који би био што је сухој њиви блага кишица с неба. Да не номињем административне и судске махпе на нољу нашег црквенога и школ ског рада, помислимо само, славни Саборе, колико грдпу :нтету трпе автономне финанси;е наше годишње у изгубљеним каматама са старог и отештанога издавања капитала Фондова наших на приплод! Стање наше цркве, наше школе, фондова и Фундација наших познато је и Његовоме цар. и аиост. краљевком Величанству, краљу нашем, јер се бистром владарском оку његовоме не отима тако крунна и жалосна иојава. а у низу тешких очинских брига његових, уверен сам, није последња нитн је баш најмања брига стање и наиредак свете цркве наше и религијозно културни иапредак вазда верно оданог му православног српског народа нашега. По томе ја судим, да није умесно оно што наводе овде у Сабору неки другови моји а то је: да немају новерења према данашњој уставној влади, да не могу да иристуие уставотворноме задатку овога Са бора пре сваког другог посла, јер нрезају од нових октро.јака владиних. Ја не ми слим тако као они, јер се уздам највише и чврсто у витешко, племенито и правдољубиво срце нашега премилостивога Краља, који у низу својих многих и великих вчадарскпх брига не заборавља на свој вазда му верно одани српски народ и Који, кад једном стугш пред моћни ирестол ГБегов цео овај Славни Сабор, са својим патријархом и свима владикама, па положи смерно и одано на постоље превишњега престола левом руком низ повреда наших автономних права, а деспицом нови п бољи устав цркве наше — неће заборавити на оне привилегије, које су нам славни иретци ње-

гови даровали, не може заборавити на оне потоке крви, које је верни српски народ иролио и које је вазда готов да нролије за прејасну владалачку кућу, за моћни престол Краља милостивога и за своју милу домовину. Ја сам уверен, да ће Његово Величанство нружити блага мелема тешким ранама нашим и наградити непоколебиву верност и оданост нашу новим доказом своје владарске милости — новом, свечаном потврдом стечених автономних права наших. Те очинске и милостиве интеиције светлога Цара и Краља нашега добро су по знате краљевском Поверенику, нреузвише ном господину барону Федору Николићу, јер је Преузвишеност Његова прво и праЦ ви тајни саветник Његовог Величанства ,Ш који по високом достојанству своме излази често пред светло лице свога владара, а друго зна се: да није Његова Преузвишеност ни министарски, ни владин повереник, него је Краљев повереник, дакле је баш онај орган, нреко кога Његово Величанство врши уставно право свога врховног надзора над радом овога Сабора. По овоме, као што рекох, изјава коју је учинио преузвишени краљевски Поверепик у овом нашем Сабору у погледу дужности ради овога Сабора, не садржи у себи владину, него садржи у себи Краљеву озбиљну опомену како да радимо. да ириступив овоме великом делу коначногуређења своје свете цркве удостојимо се оне на овај наш Сабор поново изливене краљеве милости. Ова жеља Краљева позната је и Његовој Светости патријарху српском Георгију — јер је и Његова Светост прави тајни саветник Његовог Величанства, и као поглавица свете цркве наше често нута предочава Његова Светост премилостивом Владару своме потребе своје свете цркве, застуна и брани крвљу стечена нрава њезина. Према тима очинским интенцијама дала је и Његова Светост именом својим и именом светог Еписконског Синода нашега славноме Сабору овоме свечано уверење: да Епископат свете цркве наше не иде за тим да руши уредбама овога Сабора обележена права народа свога, јер је њему