Српски сион

С тр . 486.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 30

Не бих имао ништа иротив тога, да се изашаље неки одбор, у ком би се изнела и обележила сва наша гравамина, само не би био зато, да тај граваминалпи одбор већ сада поднесе на претрес Сабору свој предлог, него да причекамо шта ће бити са судбином народно-нрквеног Устава, за тим, док се не расираве главни извештаји саборског одбора као и остали посебни извештаји, који се тичу повреда и г. д., па онда да се сва та гравампна уиуте одбору, да их претресе и поднесе Сабору свој предлог. А сад ћу да пређем на онај предмет, који сам напред означио. У овом извештају одбора за дневни ред каже се, кад већ сви предмети буду раснрављени, да ће тек опда доћи на дневни ред наша коначна организацнја, илн управо питање о њој. Ако се ово узме са гледишта Формалног, онда ја на то пристајем. Формално још Сабор није изрекао, да ли је нужна, или не ревизија данашњих уредаба. Ако ли се пак мисли као што се у разлозима извештаја вели, да нам најпре ваља нресудити, хоће ли се градити једна једноставна уредба, ил ће се и надаље градити иоједине уредбе, онда сам ја са своје стране на чисто, да морамо усгановити један устав, јер — или устав, ил нема автономије Не могу то питање овом приликом ошпирно разлагати, јер то нитање није сад на дневном реду. Само хоћу у напред да нагласим. ма да је јавно ми шлење у Српству нротив овога Устава. да ћу ја који се никад нисам огрешно о ниједну своју автономну дужност, ипак сматрати за своју родољубиву дужност, да заступам, мисао једног Устава, не само у овом Сабору него и на сваком месту. Заузимајући дакле становиште, да се само једноставним уставом може обезбедити наша автономија, а друкчије никако, из оних разлога, којн су наведени у извештају одбора за дневпи ред, нриродно долазим до сасвим друге конклузије. Ја држим, да је управо неопходно нужно, да се Устав прегресе. Разуме се да ни ја предложени нацрт Устава. у целости, онакав какав је, примити не бих могао, јер и ја имам приговора нротив неких

установа његових. Но пошто је у јавном мнењу толика иротнвност против тога Устава, неопходно би нужно било и то, да се Устав преда једном одбору, да га свестрано претресе, а дотле да Сабор свршава друге своје нослове. Ја. дакле хоћу, славни Саборе две ства ри са својим протуиредлогом. Хоћу, да омогућим уставотворнн рад овога Сабора, а хоћу да омогућим раД око текућих ћослова наших. Јест, одређивањем дневнога реда од стране државне властп иовреда је учињена, али није ирвина, да се то нама чини. Виднмо таке новреде на све стране и на политичком и на автономном пољу. Ја са своје стране тога сам мишлења, да људи особито они, којима је народ поверење ноклонио, треба да гледају и испитују, има ли још какве могућности, да се и очува право, а и да се нређе на рад. Па ако има, да се уиусте у рад под неким извесним каутелама, што нису иишта необмчно у уставном животу. ТТТ та више, ја држим да ностунак одбора за дневни ред не одговара уставним појмовима, јер када Круна путем одговорне владе своје изјави своју жељу онда је — по мом миш.чењу неуставно, да се ми ставимо у опреку с том изјавом, на тај начин, да цросто ирзлазећи преко те жеље, без икаквог обзира на ту изјаву, пређемо на рад у противном правцу. Учинимо ли то, онда је неминован сукоб између државне власти и онога тела, које је носилац права; а такав сукоб не може нам донети никаква добра. У таком случају морају се унотребити уставна средства, да се покуша, да ли је могуће доћи до онога стања, да можемо прећи на законит и редовит рад. У таковим случајевима употребљују се обично два средства у установном животу, а та су : да се или уложи ограда па нређе на одређен дневни ред, или — што је још боље уставно средсгво, особнто у овом нашем случају — да се ремонструје против наредбе, к<,ја вређа автономно право. Из овога кратког разлагања видите то, да ја са своје сгране свакојако идем за тим, да изнађем начин, како би се омогућио рад овога Сабора.