Српски сион

Бр. 30.

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 487

Тај рад само тако омогућити, а уједно и евоје ираво очувати можемо, ако се Н>егову Беличанству поднесе представка, у којој би молили, да се уклоне стављене сметње законитом и редовитом раду сабора, а уз то, да се у смислу највишег решења пре свега стави на дневни ред нацрт народно-црквеног устава и упутиједном уставотворном одбору, даипретресе и спреми за мериторну расправу^аборску. Кад би ово, славни Саборе, учинили, нико нам не може закратити, да обављамо друге своје нослове у своме делокругу. Из ових разлога слободан сам ноднети славном Сабору овај протупредлог: (Штамнан у 29. броју о. л.) Молим славни Сабор, да усвоји овај мој протупредлог. Др. Миша Михајлови~К. Говори о првом делу говора Н. Максимовића, о тегобама, са чиме се потпјно слаже. Не може да се сложи с његовим предлогом. Рефлектира на једну крупну ствар, коју је говорник врло мирно изговорио, а то је, да се морамо или упустити у градњу устава, или неће бити автономије. То је крупна ствар и није је могао из своје инидијативе изрећи, него мора бити у договору с меродавним факторима. Или је Угарска уставна држава и има своју уставну владу и тада се мора с нама уставно постуиити, или ми не живимо у уставном добу и онда за нас нема ни закона ни устава, и српски народ и автономија стављени су ван закона. За српски народни дрквени сабор постоје законите санкдионисане установе, које морају за све нас важити и које подједнако вежу и нас и меродавне факторе. Што с.е тиче уставних конфликата, о којима је говорио предговорник, то држим да не може бити говора о конфликту са одговорном уставном владом. Кад дакле дсђе до конфликата, онда је по његову мишљењу главно ко је кривац томе уставном конфликту. Српски народ стоји на законитом темељу своје автономије. Ова не пориче државно врховно право надзора. Али се противи мешању државне власти у наш унравни и законодавни иосао. Српски народ задобио је своју автономију на основу привилегија, које су искупљене силном крвљу наших ираотаца, а која је гарантована државним законима и у томе је велика разлика између народне црквене автономије и

автономије коју су задобили ердељски католици и угарски калвини. Српски народ држи се чврсто законитог темеља, а државна власт преко краљевског комесара улеће и руши наша права самоуправе. На угарском сабору рекао је угарски министар председник, да стоји на темељу деклараторије и претио је да ће октројисати народу нашем устав, ако га сами у том духу не примамо. А кр комесар, који нам пружа једноставни статут на првом кораку ступио је са октројкама и поништава нам једно од кардиналнијих права сабора, октројиеао нам је дневни ред. Но ерпски народ тога се не боји и довикује: претње се не бојимо и попуштати нећемо. Читав наш автономни живот за последњих 200 година само је дуги низ борбе народа за автономију нротив мешања државне власти. У тој борби често нас је помагала наша јерархија, али на жалост била је често и против свога народа, а на страни противничке државне власти. Саборско устројство израђено је, као што многи историчари говоре у самом министарству угарском, као што држи. да је и овај јединствени статут такођер у Пешти саграђен, — дало се дакле с правом нретпоставити, да ће то по влади израђено сабор. устројство бити санкционисано без икаквих примедаба. Но десило се противно том. Влада је у своје властито дело унела врло крупне октројке. Ко нам дакле може гарантовати, да неће тако бити и са нар. црк. уставом 1 ? Не може се никако опријатељити са предлогом предговорника, да се ради уз ограду, јер нам је свима врло добро познато, да су и пређашњи неки наши сабори радили уз ограду, а државна власт у награду за то и поред свих тих ограда иослужила се новим октројкама, новим гажењем автономних права наших. Није противан у начелу градњи јединстеног статута, али би била грдна погрешка и неопростиви грех, кад би се сабор ова,ј без предходних прапција упустпо у градњу овог статута. Нека нам се са истог оног места, са кога су и претње потекле, у угарском сабору од угарске владе јавно рече, да ће се с нама уставно поступати, и да ће се статут, кога ми по најбољем знању и савести израдимо просто потврдити или са примедбама нар. цркв. сабору на поновно расправљање вратити, а да ни у ком случају неће прибећи октројкама; или нека бар то овде јавно у сабору у име краља или одговорне владе изјави кр. комесар и тада