Српски сион

С тр . 708.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 42.

наше да употребе као згодну прилику за еавлађивање и омражавање нсовке, која нас је већ извикала као дивљаке и нраве поганике. Тако удруженом акцијом и агитацијом могло би се и морало би се временом успети, да се нсовка пред народом разголиЈа као паклена авет, која удара жиг бесрамности, непоштења, скарадности и дивљачког лупештва на чело свакога онога, који је преко свога језика нреваљује. С друге стране ова удружепа агптација имала би пред очима и то, да присили дотичне органе, да у дебелој нрашини нотраже, нађу и оживе и онај закон, који је написан и санкцијониеан у сврху савлађивања хулења највећих светиња личних, норо дичних и друштвених. На плећа народног учптељсгва натоварене су велике и разне дужности, које добрим делом не стоје ни у каквој свези са његовим правим позивом и делокругом. А која је наша најузвишенија учитељска дужност? Оплеменити, образовати и васнитати масу народа у духу праве, нелицемерне побожности, у духу хришћанске питомости и чистоте. А пошто свака бестидна и богохулпа нсовка понајвише стоји на нуту извађању ових најлепших и најнлеменитијнх задаћа наших, одважимо се ми учитељи, те ирви огласимо општи рат исовци, који нам поиижује народ, а са народом и иас саме. Пипшмо, говоримо, иредајимо, делајмо, претходимо добрим примером, свима и свуда. чинимо све што се може н даје, иа да нољуљамо паклену оспову, на којој се ово зло у нашем народу тако учврстпло. Када су у учитељству добила истрајноги несебичног радника и прегаоца многа корисна устаиова и многа ноља у животу нашег народа, истакнимо се у овом велеважном питању ми сами, макар као прости, одушевљени војници, како би оружјем разлога оружЈем васпнтања, иожртвовања и правог учптељског подвига, изгонили црнога врага из срца нашега народа, који нам код других народа нотавњује наш нацијонални нонос. Хоће ли нас у томе искрено и издашно нотиомоћи наши лиетови, родољуби, интелигенција, власти и т. д. то ће будућност ио-

казати. Али ми свакако треба озбиљно и енергично да загазимо у ту борбу. Тако ћемо у повеети нашег културног учитељског рада оставити забележен један доказ више, да је народно учитељство приносило своје силе свагда и свуда на жртвеник боље народне будућности и среће. А.ш — пазимо врло добро на то, да ншом, пико и нитде довикнути не може: „КрачВ исц^клнсА сллњ!"* М. Н. * Овај красан чланак нознатог нашег педвгога г. Мите Нешковића, кр. жупанијског школског надзорника у Беловару преносимо из IX. св. „Вовог Васпитача", 7а се с њим уиознаду и наши читаоци. Ур. —

Св. Андрија Критски. Св. Андрија родио се на почетку VII. века у Дамаску нешто пре, него што :ће исти град насти нод власт Агарена. До седме године своје беше он нем, и кад му се језик одреши чудним начином — после причешћа тела и крви Христове —, дадоше га родитељи да се учи св. Писму и разним наукама. У четрпаестој години својој дође у Јерусалим и иосвети се калуђерском жпвоту. Тада је на јерусалимском енископском престолу седио велики СоФроиије образац настирске мудрости и добродетељи. Он заволи младика ради светла ума, мирне нарави и чиста срца његова, те га постави за нотариуса или иисца црквепога. Кад је св. СоФроније онисивао живот пренодобне Марије Египатске, Андрија састављаше свој велики канон. Можда су се ова два света мужа по узајамном споразуму занимали — један нокајничким ириноведањем, други — иокајиичком несмом, да нробуде покај нички дух у палестинских Хришћана. Ве1\јемуслимански јарам иостепено иадао на околне области и угрожавао св. земљи. Требало је принравити душе верних и отворити им уста к иокајничкој молитви. Тада је, сигурно, преподобни Андрија саставио и друге своје иокајничке песмотворе. А вероватно је, да је он и неке своје тржанствене иесме саставио у то време ради утехе верних. Кад су свети град заузели неверници, умре св. натријарх СоФропије исте године (636.) јер му је душу пекло опустошење св. места. По његовоЈ смрти св. Андрија остаде непрестано у св. граду, док га иатријарх Теодор не посла на шести васељенски сабор, који беше сазван нротив монотелита (680. г.) Бивши тада само ђаконом, свети муж овај, по речма живописца његова „прослави