Српски сион

Б р . 42

„СРПСКИ СИОН и .

С тр . 709.

се на том сабору иред св. оцима и пред самим царем, ради благодати св. Духа, којом испуњен беше: уочшне они у њему не само кљижевпу мудрост, и у православним догматима свете цркве иекуство, него и богоугоднога живота светињу, и много св. отац сабору иомагаше, живо бранећи веру." 1 ) Он донесе собом у Цариград СоФронијев живот преп. Марије Египатске н свој велики канон иокајанија. Оба ова песмотвора унесена буду у службу великопоену 2 и од тада се непрекидно предлажу нажњи верних у четвртак пете седмице великога носта па јутрењп. Слава подвига св. Андрије у борби његовој с јеретицима и његова умилна краеноречивост, учини те иоста чувен у целој цркви, и побуде императора Јустинијана II. да га позове у престолницу из Јерусалима, куда је отишао по свршеном сабору, желећи у св. гроба окончати своје иночке подвиге. По избору цркве, буде он постављен за архиепискона острова Крита. Но и као јерарх задржа светитељ до смрти своје скроман назив „Јерусалимљанин" или „инок јерусалимски." Умро је 712. г. Успомену његову светкује црква4. Јула. Св. Андрији Критекоме нрипадају ови покајнички песмотвори: велики канон, капон среде сирне и нет трипјеснеца, што се поју на павечерјима првих пет дапа страсне седмицс, и мноштво стихија иокајничких. Осим покајничких иесама он је саставио силесију нразничких песама: али и у овим несмотворима његовим чују се по катшто дубоки уздисаји нокајничког и сакрушеног духа. Њему припадају ови празнични песмотвори : канони: па васкресење Лазарево, у педељу мироносица, на нреполовљеније, иа зачеће св. Ане, Рождество Богородичино.Рождество Јована Крститеља, Аиостолима Петру и Павлу, Игњатију Богоносцу, мученицима ТеоФилу и ТроФиму, на Усековање главе св. Јована Крстител>а. Он је такође саставио многе стихире за дане Господске и Богородичне празнике и за дане светитељске. 8 ) Најзнаменитији песмотвор св. Андрије је велики канон, који се иначе назива каноном покајничким или умилителним. По речима цркве, он је испуњен умилности неизмерне и толико је слаткогласан, да је кадар умекшати и побудити на добро најокорелију душу. 4 ) И ва истину та иесма 1 Чети-Минеи 4. Јула. 2 Воскр. чт. год'), IX. N1'. 50- стр. 453. 3 ВЉ1. Капг. Ј. X. ра§. 126. 127. е1 138. Гледај натписе у нашим богослужб. књигана. 4 ) Погле: Синакеар у четвртак 5. седлице и. поста у Посном Триоду.

велика, како ио узвишености миели и сили изражаја, тако и по својој опсежности, у вишем стенену кадра је побудити у човеку дубоко сазнање своје грешности и право, дубоко сакрушење, јер је она горка, продирући у дубљину духа и потресајући срце, нлач за грехе човечије, али илач, који нрати тоила молитва хришћапског уздања у милосрђе Божије. „Откуда ћу почети онлакивати дела мог несретног живота? Како ћу почети, Христе, сада да ридам ? Но, као милосрдан, даруј ми опроштење грехова." Овај први тропар канона је главна мисао, која се раскрива у свој иуноћи у 250 његових тропара. 6 ) Плач несников је управо жалосно ридане човека. који сасвим јасно п подробно види бездан, у који се стровалио пали дух човеков; но пламенита молитва овога јасновидца и иевача туге, то је молитва душе блиске Богу, који је кроз Христа свет собом помирио, и која нознаје неисцрипо богаство милости Христа Спаситеља према кајућим се грепшицима. Сви остали песмотвори св. Андрије, а има их врло много, испуњени су истом духовном слашћу, каквом је испуњен и велики канон, и каква је својствена свим песницима, који су помагани Духом светим. Св. архипастир Критски јавља се у својим несмотворима час као велики богослов и богомудри учитељ вере православие, час као наставник покајања, и сва његова наставл.ења падају на душу, као оживљавајућа роса; угушујићи страсти, услађавајући и питајуће срце, оне побуђују св. мисли, чувства и жеЉе. Творац похвалне службе у част његову назива га „чудиим Андријом, испуњеним божанственом благодаћу Духа; органом (музиком) словесним, који је сву васељену упознао својим иесмама; верним нравилом богословља, које је јасно проиоведало славу опеване Тројице." Песме Андријине назива он „медоточним речима, певањем ненадмашним, које услађује свакога слушатеља; иесмама Божијима; камењем драгим, које украшава венац црквени; божапстреним елаткопјенијама." 6 ) ') Осим тога у састав његов спадају песме у част преп. Марије египатске, ио две у свакој песми канона. И оне, сигурно, нрипадају том истом писцу: у осталом оне састављају као нешто засебно са својим сопственим акростихом; „Е6 уј да1а. Маро« роГјб-г:." (Тн преподобна Миријо, номози!) 4. Јула на Господи воазвахт> стих. 2; канопа песма 1, 2, 4, слЉдаленЂ п кондакг. Па он сведочи и о силесији несама, што је ев. Андрија оставио цркви. „Гвспеднм л»ате(!к 11'вр'ктх кннб к!лнкн)јх по \'в<1л7., лкдвточнулш словесн восп'клх есн, ј!ндрее, свлфенних-х лпост1Млх, н л\8чжнкх же вллженнк1\-х сослов1е." Ст. 2. на Гди возкл);х. „Стрлдан!л восн-клх есн, |1нд()ее прелдбдре, кск \-7, свлтиј(х ." Канона и. 8.