Српски сион

Стр. 850

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 51

с њима, те с тога називаху себе „одељенима" (фарисеј на јеврејски значи „особени — одељени"), „Него народ овај, — говораху они — који не зна закона нроклет је." (Јов. 7. 49.) Међу тим беднима без сумње беше благочестивих који страдаху што не могаху строго извршити прописе закона и који свом душом тежише, по могућству, да служе Богу. Али бреме живота сасвим их угњетаваше. Ти људи беху двојином сиромашнији, јер су лишени били земаљских блага и душевног сиокојства. Исте испоређиваху митарима, који се корпсгише гадном славом и с људима порочна живота. И нико и не номишљаше од религијозних иародних вођа и од титуларних светих, да им пружи руку помоћи. Исус Христос је узео те у заштиту. (Свршиће се.)

0 назаренима и њиховом учењу. Пшпе Југ Станикић парох. (Наставак.) Дакле: жртва, коју неко приноси срцем чистим и вере пуним, Богу је угодна и Бог је прима; а жртву, коју неко приноси Богу, али срцем нечистим и празним, на такову жртву Бог и не гледа. С тога и вели цар и и пророк Давид: „Жртва је Богу дух скрушен, срца скрушена и ноништена не одбацујеш, Боже." (Псал. 51., 17.) А када се „приноси Господу принос у иравди" тада ће „угодан бити Господу принос Јуцин и Јерусалимски, као у старо време и као иређашњих година". (Малах. 3., 3.—4.) А да народ Израиљски у време иророка Амоса није држао иразника и светковина, као што је то Бог преко Мојсија заповедио; нити је принашао жртава својих у правди", сведочи то, што Бог преко избраника свога, пророка Амоса, говори и налаже народу своме, синовима Израиљевим: „Нека суд тече као вода и правда као силан поток " (5., 25 ) А како „суд није текао као вода, нити је правда текла као силан поток"*) шго је показивало, да срце синова Израиљевих није било пуно вере у Бога Израиљева — то је Бог и мрзио на *) него „продаваше праведаика ва новце и убога за једне опанке, јер презреше закон Господши и уредаба н>егових не држе." (2., 4. и 6.)

празнике и на светковине њихове, нити је примао жртве паљенице и гледао на жртве захвалне. А да Бот преко пророка Амоса исказаном мржњом својом на празнике и светковине, и на жртве иаљенице и жртве захвалне није хтео укинути иразника, нити обуставити принашања жртава у народу своме, сведочи и доказује то, што су празници и светковине држане, а жртве приношене и у времену после пророка Амоса, па су ти празници били Богу мили, а приношене жртве Богу угодне.Амос је вршио пророчку службу у изабраном народу Божјем „за време Озије, цара Јудина и за време Јеровоама, сина Јоасова, цара Израиљева." (1., 1.) После Озије царо вао је некад Јудом 16 година син му Јотам. (II. Днев. 27., 1.) После Јотама царовао је над Јудом и опет 16 година син му Ахаз (28., 1.) На 32 године после Озије, кад већ свакако не беше више у животу пророка Амоса,, зацари се над Јудом праунук Озијин, а син Ахазов, Језекија, који „чињаше, што је право, пред Госиодом" и који „сазва свештенике и Левите и рече им : чујте ме Левити, освештајте се сада и осветите дом Господа Бога отаца својих, и изнесите нечпстоту из светиње. Јер сагријешише оци наши и чипише, што је зло пред Господом Богом нашим, и оставише га; и одвратише лице своје од шатора Господњега и окренуше му леђа; и затворише врата од трема, и погасише жишке, и кадом не кадише, нити жртава паљенице приносише у светињи Богу Израиљеву. За то се разгневи Господ на Јуду и на Јерусалим, те их.даде, да се потуцају, и да буду чудо и подсмех, како видите својим очима. Јер ето падоше оци наши од мача, и синови наши и кћери наше и жене заробише се за то. Сада дакле наумио сам задати веру Господу Богу Израиљеву, да би се одвратила од нас жестина гнева његова. Синови моји, не оклевајте више, јер је вас изабрао Госиод, да сгојите пред њим и служите му, и да му будете слуге и да му кадите." (29., 1.-10.) Па како је цар Језекија желио, тако Левити и учинише: „Тада заклаше говеда, и свештеници узевши крвљу њиховом покропише олтар; и заклаше јагањце, и крвљу њиховом покропише олтар. И по том доведоше јарце за грех иред цара и иред збор, и они метнуше руке своје на њих. И