Српски сион

С тј ?. 26.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 2

Својим је знањем у сфери природних паука Ле-Пле цостигао велике успијехе. Достајерећи, да је он, као дубок учењак и зналац дјела, 1855. г. био одређен за генерална комисара свјетске изложбе у Паризу, 1862. г. добио је исти положај на Лондонској свјетској изложби, 1867. г. ио други иут уцрављао је тим огромним иослом, те је из свијех тешкоћа, које прате тако велики рад, изашао као побједник, јер је сјајно извршио задатке, који су му дати. На нозив Анат. Ник. Демидова 1837. г. Ле-Пле путоваше на Дон као геолог и специјалиста за ископавања, први даде вјерну карту тавана каменог угљена у донском басену и свијех металних тавана на Уралу, који су припацали Демидову. Ту бјеше под Ле-Плеовом управом око 45'.'000 раденика. Значи, то је била у опће велика снага. С таким бистрим даром и неуморним трудом, с брижљивошћу и сталношћу у труду, нредаде се испитивању и социјалних витања, а особпто: од чега зависи благостање иородица, друштава, држава, народа. Несрећно стање Француске, оне крваве промјене монархије, револуција, царстава, република с тежим положајем и биједом по народ нослије сваке од њнх, поошгрише питање, од куда долазе ти нереди и биједе и како би се повратио народу онај мир и добростање, којим се некада паслађивао. Ле-Пле прије свега је увјерен, да се не може доћи до узрока прошлог благостања или назатка народа помоћу апријорних и самовољних измишљавања, већ треба и за науку о социјалним и друштвеним нриликама употребиги исти начин брижљивог посматрања и искуства, којим се он привикао користити у познавању природе. „Ако има њеких закона већ у друштву мрави и ичела, тијем прије ваља да има закона за усавршавање и узвисивање људских друштава, а ти закони не смију зависити од мјеста и времена, већ треба да се не могу пољуљаги: они се могу по томе познати, јер непрестано подупиру мир и ред. Из тога излази, да сва задаћа одређењу стања народа не нрипада кабинетском ученом размишљању, како је то учинио Русб, већ путовању по цијеломе свијету, да се сабере што се може више факата, па њихов брижљив распоред мора открити тајну уређења човјечјих друштава и основне законе, јер њихово рушење води за собом пад и неслогу друштвених сила". С тога је Ле-Пле на-

умио, да обиђе сва мјеста, докле год може доћи, за то, да би из истинитих факата, без сваке мисли у наиријед, извукао истину за живот. И збиља ноче се ред путовања Ле-Плеових и његова друга. У мају 1828. г. довршише путовање по сјеверној Љемачкој. Ишли су пјешке, управљајућ се по карти и компасу, гледали су, колико су могли, да иду правцем, пробијали су се кроз сеоске стазице, сабраше много факата, успјеше добро се познатн са стањем рудара. лађара, дрвара, угљара, превозача на Харцу, у саској долини, Хановеру, Олденбургу, у рајнскоме басену. Зими 1829. — Ле Пле посијети много занатлија у Паризу. Од 1832. до 1840. г. он је свршио осам путовања по средњој и јужној Шпанији, по Бискаји, Кахемонији, Белгији, Енглеској и јужној Русији. Све, што је Ле-Пле видио, брижљиво је записивао, а особито се .је за сваку иородицу, коју је видио, држао т. зв. монографијског метода. Тај се метод укоријенио у њега у томе увјерењу, што се начела друштвенога реда више налазе у идејама, уредбама и ћ) 7 ди појединог живота, него у писаним законима. Поједини живот означује опћи и нородица је темељ државни. — По увјерењу Ле-Плеову социјалном науком не смију управљати професори теоретичари, јуристи, грађани, већ људи од ријечи и искуства, који живе на селу, који се с дана у дан брину о васпитању своје дјеце, о уређењу стања људи, који зависе од њих." Кад се вратио с Урала, с дивном је постојаношћу и стрпљењем из нова до 1853. г., предузео цио ред путовања: посјећује по један иут Данску, Швајцарску, Норвешку, евроиску Турску, Тирол, три пута Русију и Италију, шест пута Енглеску и Швајцарску, два пута Шпанију и западну Азију. 1855. г, по савјету Франца Араго-а, тек што је свршио своје испитивање множине иородица, (више од 300) у најразличнијим странама и у разним условима, Ле-Пле наштамиа монографију њеких од њих, те тим трудом обрати на себе опћу иажњу и доби академијску награду. Ето с каквим је трудом, за неколико година и уз какве умне силе, с каквом тачношћу и бригом, Ле-Пле скупљао иодатке, да ријеиш питање о узроцима благостања и назатка, како појединијех породица и друштава, тако и цијелпх држава и народа.