Српски сион

бр. 2

„ОРПСКИ СИОН."

(/ТР. 25.

Да ли да тражимо овоме нримера и доказа из нашег обичног свакидањег живота? Не! Јер пе би лако било изређати све оно што нам душу нашу тишти. Доста ће бити само ту немилу појаву да наведем, а која је извор свом нашем злу, да се код нас не мисли и пажња не обраћа довољно на Сина љубазног, који је по вољи Оцу небесном. Мисли којима се испуњујемо нису у стању да загреју срце човечје и да му пруже душевне хране да би могао задовољити времене своје потребе; те мисли одводе човека свагда на рђаву стазу и залута ли и даље том стазом, разрива се душевни његов живот з он све дубље и дубље тоне у калилу свагдањег живота док ту и не умре. Одбацивши човек мпсли од љубазног Сина Божјег тражи на другој страни лека како ће задовољити ум који жуди за усавршавањем, али ту тражећи лека заман тражи ал га наћи не ће. Човек бива тада незадовољнији, то незадовољство слаби и квари душу док га једном са свим не обхрва и не подлегне смрти. ^ Не мислећи на Сина љубазног човек се удаљује од свега оног што га чини сретним и овог и онога века те и ти, мој мили српски народе, напуштајући Сина Божјег и не слушајући у дому Његову науку, која је по вољи Оцу небесном, губиш се ио мало, црестајеш бити члан заједнице српских светитеља и твојих ирадедова, који се носветише пред Богом и народом, проливши крв своју за Сииа Божјег. Престајеш бити учасник народног попоса и падаш у вртлог туђински и тамо смрт своју налазиш. Гледајући Вас данас као ретко у који дан искупљене у лепом броју у дому Божјем како жедно чекате да се напојите освећеном водом и срцем невиним и њежним као у голуба, како душу своју уздижете пред отвореним небесима, осећајући, да сте сви учасници царства Божјег, како богат тако и сирома, желим Вам, да свагда Ваша душа буде као данас обасута миљем и чаром, а то ће бити само тада, кад будете послушали глас с неба: „Ово је Син мој љубазни, који је но мојој вољи." Амин! Четт Јован Магарашеви!.

Основна заблуда нашега доба. — ПротоЈереа П. Смирновт>. Ове је године издао наш знаменити државни раденик и пиоац Константин Петрович Побједоносцев књигу француског научењака Ј1е-ГГлеа у рускоме пријеводу под натписом; „Основна конструкција људског рода", с описом живота и рада пишчева. Дјела су Ле-Плеова, како вели издавач, „пуна највећега интереса за умове, који озбиљно мисле, у садашњој смјеси појмова, која господари у друштву."' Филозофски натпис књиге значи ово: Каква треба да је породица, опћина, држава, па да одговарају миру и благостању људском, а не склањају их на раздор и неред. Кад погледамо на извађања на крају из Ле-Пле-ових веома опширних дјела, пошто их излаже врло у кратко, та нам књига на неким мјестима изгледа доста нејасна. Ваља. прочитати њеку главу два пута, па и три пута, да се схвате узввшене пишчеве мисли. Да се те мисли разумију, много помаже издавач, који је додао предговору пишчев животопис и разјаснио његове главне идеје. У опће књига је богата У садржају. Ко је тај ЈГе-Пле, до пошљедњег времена лице у нас скоро непознато? Пјер Виљем Ле-Пле јесте Француз, чиновнички син, родио се 1806. г., а умро 1880. Ј. Своје је дјетинство провео на селу на морској обали међу приморским рибарима. Ту су обалу блокирали Енглези. С дјетинства је заволио природу, домовину, а особито се заинтересовао за питања међународнога живота. Био је неко вријеме у Наризу код богате рођаке, те се опет повратио на село, гдје је добио прво образовање под руководством свећениковим. Од малена, примјетила се код њега особита даровитост за математику, те је с врло добрим успијехом довршио политехничку и вишу школу. Специјално је ироучавао хемију и металургију. Али изучавајући те науке он се бавио питањима фплозофским и социјалним: у чему је узрок успијеваља и опадања народа? Он је ммао искрена друга Ж. Рено а. Њих је особито зближавала једнака љубав за сеоски живот и жив интерес за друштвена питања. Ле-Пле се одликоваше умном бистрином, тачном пажњом и јасним разумијевањем практична живота; Рено пак —•' књижевним даром, љубављу за ијесништво и ватреном уобразиљом. Они један другог допуњаваху.