Српски сион

Гтр. 74

„СРПСКИ

СИОН и .

Б Р . 5.

пано у пређашњем вијеку, јер имају у њему архаистички облиди, као што свједочи 12. и 16. стих, који гласе овако: Н. а клл»х зчллшГ:е: шкрАфете л1 л л д ( н е ц х повитк л V жацзж кх ислер (12. ст.) И прТидошл посп-кшшесА, и ижр-ктошл л!лрТал1х же, и 1ч)си» фл, и л^ллдснсцх л I ж л цј х вх гаслЕ)(х. Не сјећам се како је читао ђакон ку, исле^ 2 ијш к к га с л -к \ х. Ја спомињем у својој црквено-словенској граматици да може бити по аналогији и м сл 'к \- х мјесто правилнога 1л с л е \- х, али не спомињем да може гласити акузатив једн. о врсте као и номинатив: шкр/мрете л*лл« д { и I ц х п о к и т х л I ж л цј х. То јо архаизам, који се налази у старијим штампаним издањима. Ја имам јеванђелије штампано 1 755. кх цлрстк8к»фшх келиколјх град-к М оскк Ф, у којем се споменути стихови потпуно слажу са стиховима из јеванђелија, које се налази у саборној карловачкој цркви, само што у 12. стиху стоји вх гасле^х, а у 16. стиху кх гасл"к\х. У старословенском језику био је акузатив једнине у о-врсги једнак са номинативом, па ето и у црквенословенском језнку налазе се трагови од такога акузатива и то у старијим издањима пређашњега впјека. У свнјем новим издањима пак већ је акузатив, који ноказује што живо, замијењен генетивом, те споменути стихови гласе овако! И се к<иих знллинТе: ижрАфете лјллденцл покита, м* жлцјл вх гаслс\х (12 ст.) И прТидошл по= СП'кшШЕСА, и швр^ктошл /ИарТаЛИз, же н Гшси = фл. и лјллденцл лежлфл во гаслЕ\х. И у Сарајевском издању слажу се споменути стихови са стиховима млађих издања, дакле : л1ллденцл повитл лежлцјл . Споменути архаистички облик акузатива треба дакле да уђе у црквенословенску граматику, ако изађе кадгод друго издање. Јов. Живанови^.

Ексортадија у недељу Митара и Фарисеја. Саставио и говорио пред ученицима карловачке горње гимназије Берислав Берић богослов IV. године. Драга браЛо и млади иријатељи! Велики Учитељ света, Господ наш Исус Христос говорио је народу народним језиком у причама и сравњењима. Па тако и у данашњем јеванђелију. Језик Му је прост, ади сладак;

мисли у скромној одећи, а драгоцене, нуне значаја и небеске узвишености. Као што сте чули, у овој причи износи пред народ у живим бојама два човека, која народ добро нознаје. Два различита преставнака јудејскога друштва, Фарисеја и Митара. Првог као преставника гордости, а другог за пример скромности. Па да видимо ко је био Фарисеј, а ко Митар ? Фарисејска странка била, је у доба Исуса Христа моћна и од силна утецаја на народ јудејски. Они сматраху себе за л^уде изабране, најпобожпије, најбоље и најученије, и сваког презираху и омаловажаваху који није припадао њиховој странци. Али њихово владање и побожност, нарочито у доба Христово, није било чисто ни искрено; њихова љубав за народну ствар није била несебична, као и данас код многих што није. него лична; а то је Господ наш, по својој мудрости врло добро знао. Тежили су за влашћу, за одликовањем и за славом, и народ обмањиваху. Како је народ гинуо за прадедовску веру, то се и они показиваху као поборници закона, јер би их иначе народ оставио. Као чувари тобоже вере, претериваху у спол>ашњим обредима, да се народу допадну, а дух своје вере не познаваху. Принашали су својевољних материјалних жртава, молили се Богу иа улицама и зборницама, делили милостињу, али не из чисте иобуде и добре намере, пего само да се покажу. Због тога их кори Господ и спас наш Исус Христос: Тешко вама књижници и фарисеји, који се дуго Богу молите, да тим преварите лаковерне, ви сте као оно лепо окречени гробови, који су споља лепи, а изнутра саме кости и загушљиви задах. Фарисеји беху оличена, гордост и сујета, Цео њихов живот и рад извирао је из ових побуда. И због тога видимо из јеванђелија, да је цео живот Спаситељев пун борбе са овим изоначеним правцем. Но да видимо ко беше Митар ? Митари, који се у св. јеванђељу спомињу, то су били чиновници иорезници. Ови чиновници беху врло омражени у народу, јер су купили порез и царину, која је била врло тешка Јудејима. Осим тога, ово беху већином нокварени људи, који немилостиво и неправедно гулише народ. И за Фарисеја учи нас Господ у данашњем