Српски сион

бр. 7

највећом опрезноети поступао овај одбор наредивши предходно извпђај, да ли је продаја одиста потребна и постаравши се, да се добивена готовина у корисно подузеће уложи. При оправкаиа цркв. општинских зграда увек су наређиване јавне дражбе на иањак и односни уговорп су с тож прииедбом ограђени, да где год то може бити пмају подузпмачи јемство на се примпти за ваљаност рада, евентуално и кауцију положити, и погођена наплата никад се није пре исплаћивала, док год се ова власг преко овога изасланика није уверила, да је свршени рад ваљан. Решавање спорова због плате међу свештенством и црквеним општинама доста је пута бивало на седницама овог енар. адмпнистративног одбора. Нарочито су неке цркв. општине, у којима још није рескиптуална плата заведена била, служиле нредметом такових спорова. Прп одлучивању је увек руководило ову власт начело, да док није допустила, да свештеник поред заслужене своје плате има штете, бранила је и цркв. општине, ако су потраживања сумњива били. Налози виших автономних власти вазда су примани са дужним штовањем, и без одлагања пзвршивани. Од 1888. године руководио је овај епарх. :админпстративни одбор изборе посланпка за народ. цркв. сабор у годинама 1890-ој и 1897-ој, старао се да у цркв. општинама свуда одржи најбољи ред, те је где се неред стварно доказао такове подигао и вођење послова, док се неуредности не отклоне, привр. заступствима поверавао. Остали предмети, што су на решавање поднашани релативне су важности, и налазе се у оквиру законом прописане надлежности овога одбора. Заслужује још већу пажњу пптање о дисциплинп у управи. Многе наше цркв. општине, са маленим изузетком градских општина, не схватају добро свој положај према епарх. управи. Оне се махом упуштају у гласање преко налога претпостављене им властп и не један пут донесе једногласан закључак: да исти не прима. Епарх. админ. одбор овај за дужност је своју сматрао таковим општинама разтумачпти, да су оне епарх. управи отпочињене, те да као такове не могу о том гласати, прпмају или одбацују овострани налог, јер је таковим начином управа а<1 аћвшчћхт доведена. Мора још н то овом приликом навести овај адм. одбор, да је ушао-у обичај код неких општнна, боље рећи код некпх приватних особа, које посла имају са њиме, да му поднеске непристојним тоном нишу, што се карактеризоватп неда, али се ни прећутати не може, и што је у више таковпх

случајева служило поводом, да се такови поднесци поднесачима са озбиљним упутством на пристојност врате. На послетку не може се муком прећи ни преко одношаја измећу свештеника и црквено-општинске управе у неким местима. Тај је одношај сведен па то, да у скоро четвртини овонодручних цркв. општипа постоји зането стање пзмеђу свештенпка п цркв. оппггине, н већином због плате. Верни желе, а са потпуним правом, тачну свештену службу, а не помишљају, да свештеник не може без плате постојати; затражили пак своју дотацију, одмах се побркају досадањи добри одношаји. По себи се разуме, да овај административни одбор увиђа материјалну оскудицу у народу, али и то не може допустити, да се аукторитет свештеника до нуле понизп, да овај мора да моли и преклиње председседника и друге органе за своју заслужену плату. Не нађе ли свештеник лека ни мољакањем, нринуђен је, наравно, својој вишој власти жалити се. Ова пак, заштићавајући свештеника посредством жупан. власти, наређује оврху, која се наравно спроводп безобзирце вић Шлг1о свештеничке плате. Да такова оврха у народу не чврсти уважење и поштовање према свештенику неоспорна је ствар. И свештеник мора помоћ епзрх. управе да плати с тим, што је изгубио мир у својој општинп, те шта више услед тражења помоћи више власти постао је у општини омрзнут. У осталом за ове ствари најјаснију слику даје околност, да је за последњу 1 '/ 2 годину дана у преко 40 случајева замољена нолитичка власт за екзекутивно истеривање иарохијала. Иза овог нека нам је дозвољено, да и о повољнијем предмету извештај поднесемо. А то је у првом реду, да је последње седнице епархијске скупштине крејирано звање прегледача цркв. општинских рачупа у потпуном смислу одговорило тада замишљеној овојој задаћи. Рачуни цркв. општина и манастира тачно се контролпшу и у опште је много поможено, да се матерпјално стање истпх тачно може сазнати. Делокрук епарх. рачуно-испитача описан је у штатуту, што га је славна скупштина г. 1888. усвојила и тачно се обдржава. Исто је звање спојено са 600 фор. а. вр. годишње плате, што се прпрезом на цркв. општпне п манастире прикупља до даљег наређења. Неке црквене општпне наше у свесном схватању свога иозива, ночеле су, по могућности својој, непокретности, земље куповатп у намери, да тако нолаким радом и куном набаве себи сигуран доходак, из којег ће се временом парох. свештенство;