Српски сион

Стр 106

Извештај епарх. админиетративног одбора Вршачког о раду овом за време 1388.—1897. поднешен IV. епархијској скупштини. Славна епархијска скупштино ! По дужности својој, а према наређењу XVIII. чланка „Пр. уређења епархија" од 30. јула 1871. године, немање према налогу славне скупштнне од 30. октобра 1897. године, част је потписаном епарх. административном одбору славној енархијској скупнгтини следећи извештај донети: У деветогодишњем току времена од како је треће заседање ове скупштине 1888. деловало, спао је епархпјски административни одбор овај са својих 9 свештенпчких и 18 световних чланова, које смрћу које исељењем, које оставком, на 6 свештеничка и 9 световна члана. Са тпм маленим бројем чланова својих делао је овај апарх. админ. одбор и вршио своје посхове савесно п према маленом броју свога премда марљивог чиновничког особља по могућству тачно и уредно, као што ће се славна скунштина из седничких занисника од год. 188.—-1892., п 1896.—1897. спомоћних књпга и акта, који се славноистој на расположењу стављају уверити моћи- За то време .држано је преко 100 које редовних — сваког месеца — које ванредних седница са преко 5000 предмета све такове врсте, што у делокруг административног одбора спадају. Један од најважнијих предмета јесте увађење рескиптуалне наплате свештенства, што .је обзпром на сиромашно стање оно неколико црквених општина у вршачком протопрезвитерату и са призрењем на народ пзведено. Не мање важносностн је нредмет био инвентарисање народ. цркв. добара у ноједшшм цркв. општинама, што је такођер изведено. Потпуну пажњу заслужује у оквиру предмета у најновије доба објављенп налог високославног Саборског Одбора о исплати дугова односно истављању обвезница преко дугова старих саборских трошкова и верозакон. приноса. Многе општпне не ће да потпишу такове за 10 година плативе обвезнпце, не респектујућп налог ни Саборског. а још мање овог административног одбора, нремда су им предочене последице ренитендпје. Увпђајући међу тим п овај епарх. адмнн. одбор., да је неким, нарочито мањим цркв. општинама и за 10 година носве немогуће исплатити горње дугове, где су год такове цркв. општине иоднеле молбу, било за отпис истих дугова, било иначе, свагда је најтошшје препоручивао велесл. Саб. Одбдру уважење сличних молбп.

В р . 7

Да би се руковање са цркв. општинским благајнама свуда тачно и по пронпсу водило, наредио је овај епарх. адмпн. одбор, да се исте благајннце сваке недеље пзнеђу јутрења и св. литургнје од месног свештеника сконтрирати имају; које је расположење тим ире за све ц. општине обавезно иостало што је велесл. Сабор. Одбор уток једне цркв. општине против псте овостране одлуке одбио и овдашње расположење потврдио. Велпка је међу тим штета, што су не у једној цркв. општини тај налог криво схватили, и као неноверење сматрали, те је баш услед тога у више цркв. општина, међу председницима п душестаратељима постао запет званичан одношај. Да би се парохијске сесије услед могућег занемаривања уплате држ нореза од онтерећења ослободиле, наредио је овај епарх. админ. одбор, да му окр. протопрезвптери сваке године подносе извештај о том, како свештенство порез плаћа; те је такове свештенике, који нису тој дужности за времена удовољили, свагда безодвлачно и са успехом упутио на измирење такових дугова. Пошто се доказало, да више цркв. општина нису своје зграде од пожара са буди каквог разлога осигурале, за дужност је своју овај епар. админ. одбора сматрао свим цркв. општинама на.тожити, да се под солидарном одговорности ц. општ. управе за могућу штету за обезбеђење одмах пријаве. При распорезивању парохијала, свагда је обраћена пажња на односне §§-е највпшег кр. отписа од 10. августа 1868. године, те су поједине цркв. општине у сваком случају упућиване на разрез, којим ће се сиромашиија класа штедпти. Искуство је показало, да је најправпчнпји разрез парохпјала по извесној маленој своти од брачнога пара, а недостатак по порезној форинти, ипак многе цркв. општине неће да увиде пробитачност таковог начина пореза парохпјала, већ не у једном случају желе исти на најнеправеднији начпн, по душама порезати. Сваком је прилкком припазио овај епарх. админ. одбор, да се црквени капитали колико је год могуће саћувају. Искусио је наиме, да се у више цркв. општина налазе несигурне главнице код појединих верних још из старијих година, те је безодвлачно издао налог, да се сви несигурни капитали имају отказати, или осигурати, и да цркв. општине у напредак, камату издавати, већ их имају капитализирати, евентуално на куповање корисних непокретности употребити. Где су црквене општине имале какву непокретност продати, увек је по дужности својој са

„СРПСКИ СИОН."