Српски сион

г.р, 7. . „СР11СКИ

иолупао, — опет оц Бога добио и народу донети могао. Такођер је и велики нророк Божји Илија толико даиа постио и тиме од смрти ослобођен, те на ватреним колима од Бога на небо нодигиут био, где се и даиас налази. Исто је тако и пророк Данил миоге дане постио те таквом силсм и снагом ностом укрепљен био, да је јарост лавова обуздао и у овчију кротост иретворио и толико, што их је задржао. да га зверским нанадајем својим не растргну. Постом су и Ниневљани гнев Божји, због силних грехова својих од себе одвратили и Владику свију људи Бога на човзкољубље и милосрђе нриклонили Наиослетку и сам Госнод наш Исус Христос четрдесет је дана постио, и онда је на борбу са ђаволом изишао; а тиме ,]е и нама пример дао, да се и ми ностом и молитвом наоружамо, те тако њиховом силом укрепљени, да се упустимо у борбу са ђаволом, а те је: са свима пороцима, гресима и страстима својима. Пошто је, дакле, велика сила поста и њиме се душа наша много користи; то свим силама својима настојмо да ову хасну, коју од носта добијамо, са пемарносги своје — не изгубимо: нити иак да се тада сневеселимо, кад пост наступа, него шта више треба да се радујемо и веселимо. и да се на светог апостола Павла угледамо, који говори: „Но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља (II. Кор. 4. 16.) Јер је пост душевна храна. Као што телесна храна храни и гоји тело наше; тако исто и пост чини душу нашу бодром и лаком, те је као крилима над овим земаљским светом, над жељама, уживањима и сластима светским, — узноси на иебо, на оне небесне духовне и вечнесгвари. Као год што лаке галије морем брже плове, а оне које су оптерећеие робом иотапљају се; тако исго и пост мисао нашу лакшом чини, те нам иомаже, да море света овога сретно нребродимо, да душа паша презре све, што год је земаљско; јер то све као сенка и сан ноћни иролази, па да. нригрли себи ствари духовне, блага небесна, која су тврда и постојана и која до века осгају. Дочим иак иијанство и свака неумереност оптерећава мисао

ОИОН. и Стг. 105

нашу: те колико год ми преко мере тело своје хранимо и питамо, то толико више душу своју у сужањству држимо и са свију страна заграђујемо Шта више иијанство и неумереност не допушта ни уму нашем, да има здраво расуђење, него га води по свима врлетима греха, и подстиче га на таква дела, која су спасењу нашем сасвим противна. Зато, побожна браћо моја, ревносно постарајмо се о спасењу своме, те сва дела телесна, дела зла и тамна одбацимо, која чим се појаве одмах их и нестане. Таква је: раскошност. слава, могућство, богатство и свака ерећа света овога. Све ово није тврдо ни постојано, ни непоколебиво, иего све то брже од бујне реке протиче; а сви они оскудни и наги остају, који су за ова трошна земаљска блага привезани били. Али нису таква духовна блага, пего су на против, тврда, постојана, непроменљива и вечна. По томе, дакле, каква би то безумност била, да ми одбацујемо оно, што је постојано, а примамо оно, што је непостојано, да одбацујемо, вечно, а нримамо оно, тнто је земаљско и привремено, да нрезиремо оно, што нам весеље и насладу у будућем животу снрема, а нригрљавамо оно. што нам тамо жестоку муку приуготовљава? 0 свему томе расуђујући, љубазни, и много се бринећи за спасење своје, — презримо и далеко од себе одгонимо сваку неумереност у јелу и пићу и раскошност, те заволимо пост и свако друго разумно дело. Поста,рајмо се, да сваки дан добра дела чинимо, а особито пак у дане овога наступајућег часног поста; како би у сваком духовном животу напредовали, и велико богатство свију врлина и добрих дела сабрали, те се тако удостојили, да дочекамо Опај дан Господњи, када ћемо са скрушеним срцем приступити оној страшној и духовној трпези, да ее у чистој савести својој оних неизречених и бесмртних блага нричестимо, и благодати, која отуда ироизилази — испунимо; — молитвама и заузимањем опих, који су угодили самоме човекољупцу Христу и Спасу нашем, с којим нека је Оцу као и светоме Духу слава и част, сада и увек до века Амип.