Српски сион

С тр . 104.

гима као стране изгледати; то ипак молим, да ми, — не по неком обичају или навипд својој поступамо, пего да дела своја са зрелим расуђењем иредузимамо и иста извршујемо. Јер каква ће нам хасна бити од свакидашњега нрекомернога јела и пића? Никаква, него шта више биће још грдна и велика штета Јер кад се од неумеренога пића ум помрачи, то се онда тога часа у самој клици утамањује она душевна хасна, која од иоста произилази. Кажи ми. шта је ненристојније од тога, кад се човек до саме поноћи напаја са јаким и водом нераствореним вином; те сутра кад сунашце обасја исто му вино на грло изилази ? Такви су људи и у опхођењу своме одвратни и од својих домаћих нрезрени, а од оних, који знају шта је пристојп >ст исмејани; то осим свега тога, због тако велике неумерености и неуздржљивости своје — још и гнев Божји на себе навлаче. Као што и ето.ји написано: „пијанице царства Божјега неће иаследити" (I. Кор. 6. 10). Доиста. ништа не може бедније бити од таквих људи, који због кратке и привремене насладе у овом земаљском животу, — губе ону вечну насладу у оном блаженом и вечном животу. Но недај Боже, да би ма који од пас таквом страшћу обузет био! Сви ми, како на данашњи дан — тако и у будуће, треба да наситимо тело своје, али при томе са мудром уздржљивошћу да поступамо, да сваку страст избегавамо; те да се са бурнога мора свију досадањих уживања, наслада и страсти телесних, сутрашњега дана у тихо пристаниште душа наших — навеземо, да од сутра, с помоћу Божјом: свети, часни пост ускршњи започнемо; те тиме уједно и сва она добра и блага душевна примимОј која м.1 са њиме у изобиљу добијамо. Зато још у ночетку, кад је Бог саздао нрвога човека, знајући, да му је то душевно лекарство за спасење најнужиије, одмах му је ову заповед дао: „једи слободно од свакога дрвета у врту; али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи 1 ' (Бит. 2. 16, 17). А овим Божјим речима: ,,ово једи, а оно це једи," — пост

је од самога Бога установљен и иронисан био. Први ;је човек дужан био чувати ову заиовед Божју, по он је није сачувао, него побеђен страшћу неуздрж.љивости своје преступио је; те зато је од Бога и па смрт осуђеп био Јер овај лукави демон и непријатељ рода људскога, кад је видео блажени живот првога човека у рају и да оп као апђео у тело обучен на земљи живи; — то је све силе своје на то уложио, да му замку сплете, да његов блажени живот и наду па још већа обећања Божја — сасвим обори и уништи. Из овога се јасно види. да је услед зависти ђаволске смрт у свет дошла; те да је нри самоме ночетку света кроз неуздржл.ивост и неумереност човекову и њиме завладала. Па зато и Свето Писмо свагда раскошпи и неумереии живот изобличава, те говори: „Али се Израиљ угоји, па се стаде ритати; удебљао и засалио је; на остави Бога који га је створио. 4, (Второзак. 32. 15). И Содомљани осим свију других зала својих, највише су и зато гнев Божји наеукли на себе, што су у јелу неуздржљиви и неумерени били; па у томе изобиљу своме не хтедоше сиромаха и убогога потпомагати, гладнога нахранити и сва дела милости телесне испунити. Као што пророк вели: „Ово беше безакоње Содомљана: у изобиљу хлеба наслађаваху се, а не помагаху сиромаху и убогоме". (Јез. 16. 49). Неуздржљивост у јелу и пићу, јесте дакле извор и корен звију зала. Видиш ли сад, љубазни Хришћанине, како је неуздржљивосг и неумереност за душу и тело наше шкодљива?! Напротив пак пост, као нај изреднији и најблажији мелем, на здравље душе и тела нашега делује. Тако је велики иророк Мојсеј четрдесет дана постио, те се удосто.јио, да закон на камепитим таблицама од Бога прими. Но кад је сишавши са горе увидео грехе и преступе народа Израиљскога, то је оне таблице, које је са толиким трудом од Бога примио, — побацао и разлупао, јер је држао, да тај народ, који се опија и закон преступа, није достојан да закон Господњи прима. Зато је нужно било да он још четрдесет дана пости, да би оне таблице, које је због безакоња народнога