Српски сион

В р . 7.

нога растанка са добрим оцем-архипастиром нашнм, а с друге стране, у нашем плачу и ридању ваља да потеку и сузе наше хришћанске радости, јер смо пред божјим престолом добили још једног више светитеља српске дркве и од српске крви, који ће и на небесима, са истом љубављу, као и овде на земљи, молити се небесном Оцу за срећу, добро и напредак српске цркве, српскога Краља и српске Отаџбине. Плачимо,. дакле, сви и ридајмо сви оним илачем и ридањем утешнога умилења, у коме чиСта, побожна душа сазнаје величину свога временога губитка, па ипак, радује се што тим својим временим губитком добија далеко далеко виШе, онолико више, колико је небо од земље више. Плачимо дакле сви, радујући се о Господу тако изволившу. А сад, у часу носледњег растанка овоземаљскога, пристуиите сви овоме освећеноме кивоту свога оца архипастира. Станите сви иред њим са оном љубављу и поштовањем, с којима стају добра и послушна деца пред свога љубљеног и доброг оца. Погледајте на његов светитељски лик, иа ћете на њему још и сада видети отиечатак бриге о вама и љубави према вама. Синовљом љубављу и оданошћу одужите му се сада у овим свештеним тренугцима. Одужите му се оним дугом искрености, којим је он вас задужио кроз пуне 44 године његове архипастирске бриге и сгарања ирема вама. То учините ради ваше среће на земљи и ради вашега оправдања, у дан страшнога суда, пред неумитним судијом — Богом. Чујте, срцем примите, и у својој души неизгладиво запечатите, ове његове речи, нама упућене: „Бога бојте се изнад свега Краља свога, божја помазаника, поштујте и слушајте, јер Његово срце у божјој је руци, Сви сте ви синови једне ма,јке — Србије; сви сте народ једне лепе вере православне, и једне крви — српске. С тога браћа сте, па као браћа, љубите се и помажите се братски, те да и Бог љубави увек с вама буде. и Тако вас је учио и саветовао ваш отац архипастир Михаило за живота свога. То вам он, са небесних висина, кроз моју смерност, и сад говори и саветује. Послушајте, јер он сад пред божјим престолом моли се за Господара и Краља Србије, за свакога од нас и за свеколико Српство. Бог преблаги услишиће молитве

нашега оца-архипастира, јер је Он милосрдни са светима упокојио душу архиепискоиа-митронолита Михаила, па ће његовим молитвама и од сада и вавек, ниспошиљати свој благослов Господару и Краљу Србије, свакоме од нас еа но се, и целокуиноме Српству у опште. С тога рецимо сви, из све душе и срца: Мир праху и блажени иокој души архиетискоиа мишроиолита Михаила! Вечна му иамјат' Амин!

Посмртна реч министра просвете и дрквених иослова Андре Ђорђевића на одром блаженоиоч. Митроиолита Јпихаила. Да је религија, као битни састоЈак духовне природе човекове, вазда играла значајну улогу у културном животу свих историских народа, — историја је пренуна неосиорних доказа за то. Али, да је религија, или боље црква, чуварица њена, била од пресудног значаја у укупном културном и политичком животу нашега народа — то је ненобитна истина. И једва да у том обзиру има слична примера у светској историји. Српска православна вера, — којој је први иодигао величанствену цркву краљевић из побожне и славне владалачке куће Немањића, први архиепископ српски, велики учитељ и просветитељ свога народа Св. Сава, — била је стална, моћна чињеница у стварању прве срнске државе. Она је била нај јачи творац духовногјединства народнога, а тим је припремала новољно земљиште у заснивању прве нај јаче државно-нолитичке заједнице српскога народа. Узајамним утицајем, узајамним сиомагањем, црква је државу, а држава цркву снажила и унапређивала. Најсветлији је доказ: једновремено крунисање Душана за цара и архиепископа Јоаникија за патријарха — врхунац снаге и сјаја и државе и цркве Србинове. И у нотоњем добу све црњег и све чемернијег живота нашег, — српска православна црква била је једини стожер милосрђа и љубави, око којег се савијала љуто мучена душа и гоњена народност Србинова. Она и само она, била је истрајни чувар духовне заједнице и карактерних особина раскомаданог племена нашег. Она је била одгајивач нове снаге његове, и умне и моралне. Јер, на славама, а још више на скуповима око