Српски сион

Бр. 9.

„српски сион."

Стр. 139

манемо сурове агитације иротив своје јерархије. Биће га још, биће га и горег, ако ту агитацију наставимо. Родољубу, иравославном Србину, лако је одлучити се на коју ће страну, П. Б.

Дописи. Из Епархије Еачке. („ Сумњиво доброчинство") Под овим насловом донео је „Браннк" у свом 19. броју од 12. (24.) Фебруара о. г. уводни чланак „од једног угледног српског светтеника" као што уредништво иримећује — .,да се види, како наше свепггенство мисли о новом закон. предлогу владином у погледу допуне свештеничке илате", по којем се плата свештеничка на парохијама испод 800 Фор. прихода надопуњује до те своте свештеницима, који су свршили носле свршене средње школе богословски завод. У томе чланку говори нисац о законском предлогу, којим „држава спрема. да од 1. јануара 1898. г. издржава, односно повиси и изједначи плату на 800 ®ор. свима оним свештеницима, којима је плата мања од горње своте". Навађа, да ће таких „ државних свештвника 1 (!) разних конФесија бити 3921, а међу њима сто и шест (106) српских свештеника, па вели: „и то је оно, од чега нас гроза и језа подилази, кад номислимо само на последице" — иошто „ће §. 7. тога закона гласити: да ће право на допуну губити они свештеници, који буду против државе радили!" — Сад долази завршетак са отрашном конклузијом: „Дакле и 106 ерпских свештеника иоетаће државне слуге, изгубиће своју дојакошњу самосталност, своје безценблаго, са којим су се досад могли подичити и са којим су се слободно у делању и осећању кретали — 106 сриских свештепика биЛе за Сриство изгубљени, 106 ерпских свештеника од 1. јануара 1898. морају постати добре „хазаФије", биће потчињени државном апарату" . . . Овако о српском евештенству г онако „ђутуре" још нико нисао није, још мање озбил,но иеро у озбиљном листу, а најмање члан самог свештенства, па још „угледан"! Кад српски народ еноси све државне терете своје домовине, као зашто не би ужпвао и неке користи отуда, па ма то било и у виду прииомоћи његова свештенства ? До сад се бар у нае увек жалило, како иозоришта и разне институције других народа уживају потпору државну, а

ми да смо норед толиких материјалних наших жртава запостављени — а сад нам је ето потпора свештенству „сумњиво доорочинство"! — И од куд баш и доброчинство ?! Дакле све народности и све конФесије могу с пуним правом тражити свој еквиваленат, само српски свештеници ако добију коју мрвицу, имају се одмах сматрати за неке стипендисте угарске владе! Ј1епи назори. „Да, да," одговара смешећи се чланкопиеац, „али §. 7?" — Не одговарамо за редакцију §-а 7., ни за ннтенције његове, јер га нисмо ми ни донели — али ведра чела можемо рећи свакоме у очи: да српско свештенство нити је кад дало, нити ће дати образ и поштење своје ни за своју главу — а камо ли за чинију сочива, као што мисли иречасни писац тога чланка. „106 српских свештеника биће на Сриство изгубљени," вели он, а шта то значи? Сви сриски свештеници толико стотина — све су то моралне сдаботиње, један као други — јер ма који од в>их да дође на парохију исиод 800 Фор. прихода, он је „изгубљен"! Иа но коју бар цену, молићемо? Ах, то је нузгредно, то зависи од класа!! Најмања је дотација нашег свештеника 40') ®ор., а има их доста са 600 и 700 ®ор. годишње; дакле не само за 400 ф . него и за 200 па и за 100 фор. годишње државне потпоре биће све- штеник срнски „изгубљен", т. ј. постаће ако нс баш издајница своје цркве и свога народа, а оно у најмању руку душевна иропалица и морални мртвац! ! ! Само свепттеници на добрим иарохијама могу бити добри и честиги, па и ти према горњем не уз уверења, већ зато, што добивају више новаца. Међу ове последње сигурно сиада и г. иисац. те је у великој ревности сам себи нотписао лспу сведоџ^у! Овако се још нико није усудио јавно напасти српеко свештенство, нити га тако денунцирати иред лицем његова народа — то је малиција, која се управо квалиФиковати не да! . . Није доста неком делу нашег евештенства његове еиротиње, већ му треба још образ погазити и родољубље негирати; та што се тога тиче, требало би г писца — ако је на каквој масној парохији Бачкој — послати мало у школу свештенству Горње Крајине, да се баш у оној горкој сиротињи родољубљу и србовању учи. — Та и иноверни песник уздиже српског духовника: — „ког не реси ни сребро ни злато него креност и маитија црва" —• а г. писац