Српски сион

С тр 234.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 15

шати, шта стоји натшсано у св. Јеванђељу од св. ЈГуке, глави иетнаестој, стиховима 11—32. — Један човек имаше два сина Старији остаде оцу веран, те не нанушташе дома очева и помагаше оцу у сваком послу. Млађп пак покуцивши свој део, остави дом очев и отиде у земљу даљну и на брзо потроши сав свој иметак. На, највишем ступњу јада и огорчења свога, размисли се, нокаје се и врати се оцу; измоли у њега опроштај и отап, му великодушно опрости. — Наведосмо у кратко овај јеванђеоски пример, да би поштоване читаоце потсетили, како је у старије време, сваки грешник, па ма колико да је у грех и кал неморала утонуо био, увек подражавао овом разборитом и лепом примеру блуднога сина, те се трудио, да се на добар пут врати и погрешку сво.ју заглади. Вера, да на небу живи милостиви Отац. који милосрдно прашта све грехе свакоме, ко се на земљи искрено каје тако исто и презирање пресуда занесене светине — одвраћала је очајнике од страшног и грозног греха — самоубиства. Али данас стојимо са свим другачије у овом погледу; данас влада нека чудновата и одвратна струја, која тежи да увери блудне синове нашега века, да не постоји Отац небесни, да ни на небу ни на земљи нема милости. И на велику срамоту овог просвећеног века, блудни синови његови одбацују утеху, коју им у јаду и невољи хришћанска вера пружа, те се тврдоглаво п непромишљено бацају у наручја јадног духа времена. који тежи да их упропасти, саветујући им. да се не ка,ј\, јер је кајање понижење. Етџ узрока, тога дубоко сакривена узрока, који гони грешнике, да по примеру Јуде издајника, сопственим рукама угасе лучу свога жпвота. Да ли да жалимо ове јаднике? Жалимо пх из дубине милосрдног хришћанског срца, јер су они несретне жртве сулудих појмова о животу; али с друге стране ипак не заслужују, да их сажаљевамо — бар у толико у колико они поклањаху више вере јадним начелима и идејама модернога стојицизма и епикуризма, него ли вечном Јеванђељу Христову. Да ли да их осуђуЈемо и ироклињемо? Човек Хршићанин не сме то чинити ни у ком случају, јер .је нраво суђења Господ Бог себи задржао. „ Ее судите да вам се не суди!" (Лука 6, 37.), учи нас св. Јеванђеље. Као

што је грех безусловно правдати и бранити ма којег самоубицу, исто тако је грех и осуђивати га, а још већи је грех називати самоубицу мучеником у племенитом смислу ове речи, што на жалост данашњим даном, чине многи и многи. Не осуђујмо самоубицу, већ се у овом погледу придржавајмо речи једнога песника који вели: „Нек срце плаче, кад судит' пе може! 1, У Сомбору , децембра 1897. гоцине. Сједињење Нееторијана е ПравослЕвљем. Депутација сирохалдејских Несторијанаца, која је дошла у Петро.град, на челу с урмијским епискоиом Мар-Јоном, у намери, да моли Св. Синод, да прими несторијански народ у Православље, у току неколико недеља пребивања свога у александро-невској лаври, упознала се са знаменитостима столице великог православног руског народа, спрема-јући се у исто време за ступање у крило св. иравославне цркве. На чланове депутације величина руских храмова и сјај богослужења, које у њима свршаваше збор руских свештенослужитеља, учинили су дубок утисак. Познанство с руским црквено-религијозним животом само је још више узбудило у њима пламениту жељу, да што пре ступе у крило православне св. цркве. Напослетку беху све припреме готове, Св. Синод је пристао, да се приме у крило Православља и сједињење њихово извршено је овим редом. У очи празника Благовести Св. Синод се искунио у заседање један сат раније, него иначе, наиме у 11 сати пре подне. У исго време дође у зграду Синода и глава иерсијских сирохалдејских Несторијанаца, епископ супоргански и урмијски Мар-Јона, којп је тражио сједињење с св. православном црквом. Као смирени молилац, који куца на врата св. правосдавне цркве, стао је он код врата, која воде из суседне собе у палату заседања Св. Синода. Секретар Гурјев реферише Св. Синоду, да је у једном од прошлих заседања било иодробно расправљано о примању у крило иравославне цркве нерзијских поданика, сирохалдејских Несторијанаца, који су дошли у Петроград на челу с епископом урмијским Јоном Тада се први члан Св. Синода, високопреосвећени митрополит иетроградски Паладије о-