Српски сион

Вр. ;5.

„СРПСКЈН

СИОН."

( т I- 235.

брати другим члановима Синода с питањем: „Епискон урмијски Јона тражи опћеље с нама и стоји код врата; дозвољавате ли му да уђе к нама?' 4 Као одговор на то чланови Синода изразише свој нрнстанак сагибањем главе, и епископ Јона би уведен, од додељених му јеромонаха Теофилакта и свештеника Давида Венијаминова, у седницу Св. Синода и постављен на обичном месту за новоностављене епископе. Он је био у свом народном оделу и висока његова фигура с добрим и умним лицем, обраслим великом, полуседом брадом, производила је врло пријатан утисак. Дадоше му да прочита исповедање вере, које он изговори јасно на старосирском .језику, после чега исто исповедање јеромонах Теофилакт плочита и на словенском језику. Епископ Јона потписа својом руком то исповедање- вере, које је садржавало у себи и одрицање од Несторијанства Но саслушању исповедања вере први члан Св. Синода запита друге чланове: „Примате ли епископа Јону у опћење с православном црквом?" Високопреосвећени митрополит кијевски Јоанићије одговори: ,.Предлажем на основу 95. канона VI. васељенског сабора, да се прими епископ Јона и они, који су с њим у свом чину". Остали чланови Св. Синода изразише свој пристанак. Тада епископ Јона, целивавши св, крст, који је лежао на столу, где заседавају чланови Св. Синода, поклони се и изађе, прнћен од истих лица, од којих је и уведен био. Формалан акат иримања епископа Јоне, и оних који с њим беху, у крило Православља, тим је и завршен. Сам чин сједињења свршен је иред св. литурђијон на дан празника Благовести Пресвете Богородице. На дан празника, већ много пре звона на службу, народ се у гомилама кретао према Сабору Александро-Невске лавре, желећи видети ретко славље сједињења иноверног епископа са потчињеним му свештенослужитељима у крило православне цркве. Осим епископа супорганског и урмијског Јоне, чекаху на сједињење архимандрит Илија армудачагски, свештеник Георгије Беджанов и Сергије Бадалов и ђакон Јаков Бабазанов. Само сједињење свршио је између часова и литурђије високопреосвећени Паладије, митроиолит петроградски, по засебном чину, „како треба, примати оне, који прелазе у иравославну цркву из Несторијанства", који је чин засебно отштамиан ради

овог случаја у синодалној штампарији. Заиста је био диван нризор, када је уважени предстојник иравославне руске Цркве, окружен својим викарима и збором свештенослужитеља срео оне, који су желелн да се сједине, код врата црквених и запитао их: Хоће ли они да се оцреку од погрешака и неправилности несторијанског исповедања и да се сједине с вером православно-католичком, на што они одговорише: „хоћу" (епископ Јона старосирски, а остали словенски). Затим после свршене кратке молитве о новосједињенима, високопреосвећени предстојник запита: „Одричеш ли се од кривог учења, да су у Господу нашем Исусу Христу не само две природе, божанска и човечанска, него и две ипостаси, божанска и човечанска, и одричеш ли се учења Несторијевог и свију његових присталица?" Одговор: Одричем се. — Питање: „Одричешлк се кривогучења, даПресвету Дјеву Марију, која је заиста родила Христа Бога нашега, не приличи називати Богородицом, него само Христородицом?" —Одговор: Одричем се. Иитање: ,.Хоћеш ли дакле да се сјединиш са светом, православном, васеленском, источном црквом, и обећаваш ли, да ћеш јој послушан бити? — Одговор: „Хоћу и обећавам од свега срца свога." Затим после исповедања вере и обећања од стране новосједињених, да ће поштовати свих седам сабора васеленских и примати утврђене од њих догмате и правила, да ће поштовати свете иконе „по разуму православне цркве, односећи поштовање нрема њима на првообраз, који је насликан на њима," и да ће чувати све установе и предања св. цркве, уважени првосвештеник, метнувши па њих крај омофора, рече им: „Уђите у цркву православну, и потпуно одбацивши заблуде, у којима сте били, Поштујте Оца Сведржитеља, Сина Његова Иеуса Христа, и Духа Светога, Тројицу Јединосушну и Нераздељну." После тога новосједињени уз певање псалама п уз молитвословља ириведени бише к амвону, где су били члановп Св. Спнода, а на столу крст и Јеванђеље, и пред њима новосједињени изговорише ово обећање: „Веру православноваселенску, коју сада добровољно исиоведам, целу и неокрњену, све до последњег свог издисаја, уз иомоћ Божју, тврдо сачувати, и заповести њезине вредно и радосно испуњавати трудићу се, чувајући, колико је могуће,