Српски сион

С тр . 228.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 15

кривом схватању њихове молбе, узрок рђава сгилизација саме те молбе; али с друге стране опет, из иропратнице овдашњег школског одбора могла се њихова молба разумети. Мени је лично, а и другим члановима одбора, из разговора са тим назаренима, познато, игга су они желели и молили, па нам је њихова молба била потпуно јасна. Као што сам већ споменуо, они су молили, да се она њихова дена, која су крштена и иду у српску вероисноведну школу, не не приморавају на иричгшКивање, а не само да им се не говори о тајни причешћа; а за некрштену своју децу су молили да буду примљена у нашу вероисповедну школу, а да претходно не морају бгти крштена, а не да им се само не говори о тајни крштења. Школски је одбор, не налазећи се надлежан, да сам на своју руку у овој ствари решење донесе, поднео њихову молбу епархијском одбору у Темишвару, па је у своме пропратном решењу изразио своје мишљење, да се крштена деца, а која похађају вероисповедну нашу школу не могу ослободити од ириступања св. тајни причешћа; а за некрштену децу назаренску је изразио своје мишљење, да у смислу закона деца та морају биши крштена , па било да она полазе вероисиоведну школу, било пак комуналну. Уједно је молио школски одбор са своје стране упутство, како да примора сву некрштену школску децу, која по закону нрипадају православној вери, да иста деца по обреду православне цркве приме св. тајну крштења. Епархијскп школски одбор у Темишвару донео је на ову молбу и представку решење у том смислу, да се некрштена деца назаренска, као и крштена приме у српску вероисповедну школу, да им се веронаука предаје, да се с њима иде у цркву на богослужење, само да се ни крштена ни некрштена деца не ириморавају на тајну св. иричешИа и крштења, дотле, док митроиолијски Школски Савеш у овом иогледу не донесе своје меришорно решење за све епархије. Сада је већ, у ирошлој седници Школског Савета, била та њихова молба на дневном реду и пред нашим највишим школским форумом, али као што рекох, најглавније нита-ње је остало не решено, а наиме то: морају ли сва школска деца, која ио закону иршадају иравославној вери васпишана, биши крштепа, и којим ~&е се

иутем на крштење ириморати, као и то: на који начин да се ирисиле назаренска деца у оиште на вршење верских дужности, које као школска деца имају да врше, а особишо на то, да у одређено време са осталом школском децом приступају св. тајни иричеш&а. Ми се надамо, да ће епархијски школски одбор темишварски, коме је цела ова ствар враћена на делимично надлежно уредовање, на ново ех оСо поднети како молбу речених назарена, тако и пропратницу овдашњег школског одбора Школском Савету, да исти сгвар поново у претрес узме и своје • коначно решење у овом важном питању донесе. * Мокрин, 23. марта 1898. Јереј Григорије СтајиЛ. * Молба Мокринских назарена управљена тамошњем школском одбору дословце гласи овако : У Мокрину, 30. августа 1897. г. Поштовани зборе! За срећу своју држимо, што се са овом молбом пред вама јављамо кроз коју вас поштовани зборе молимо, а ви нас изволте саслушати 1. Наша је жеља, да наша мушка и женска дечицаушколу иду са осталом србском дечицом. 2. Да се уче материнском језику читати и писати и да се учу отачаском својем обичају србској вероисповеди, а не римокатоличкој вери. 3. Пристајемо и на то да наша деца вршиду све дужности србске вероисповеди, што им господин учитељ по својој дужности налаже и заповеда. Само у двема тајнама христијанске вере да нашу децу натраг изоставите, а то су: свето крштењз и нричешће; на ово, ако је жеља ваша можемо вам усмено казати чега ради не можемо и не смемо. А осталим другим наредбама ми се покоравамо са децом својом у цркву да иду у недељне и празничне дане, руком да се крсте, молитве све што закон црквени прописује да учпду. Са овим свршујемо и вас поштовани зборе молимо ми долепотписани у име нашпх назарена да нам молбу примите и жељу испуните. Са поштовањем ваше чести п старешинства покоравамо се Жладен ПеригииИ Жилан Рељин Крстин Жилан.