Српски сион

Број 15.

„СРПСКИ СИОН"

С тр . 229.

* Петит молбе у погледу св. тајана крштења и причешћа је нејасан; али, тицао се он наставе о истим св. тајнама или вршења њихова, Школски Савет није могао друго решење донети него што га је донео. И назаренска деда дужна су примати наставу, бити крштена и приступати св. причешћу. Дужна су бити крштена и нрема односној наредби о назаренима у Угарској, као што су дужна и у Троједници према наредби која овде важи. Но како ће се она привести крштењу, о томе није надлежан решавати Школски Савет, те у том погледу и није могао донети решења. За то се старати дужна су у Угарској парохијска звања путем нолитичких власти. Ако захтеви нарохијских звања остану безуспешни, ваља их путем еиархијских конзисторија стављати. До 18. године следе и деца назаренска вероисповест, којој су припадници њихови родитељи, дакле, у тој вероисповести, а по њензј науци, имају бити и крштена. 0 каквом уступку — не може бити говора. Не може га бити ни у погледу наставе верске у школи. И односна назаренска деца као припадници православне вероисповести, дужна су вршити све обвезе које су скопчане са верском наставом у школи. Према деци, која те обвезе не испуњују има се за сада поступати но наредби Школског Савета од 19. (81.) октобра 1895., бр. 111. С. 85/222 ех 1895; која је наредба саопштена и у 21. бр. „Срп. Сиона" г. 1896. Молба Мокринских назарена је врло интересантна и значајна. Она даје разлога претпоставци, да се у тамошњих назарена буди свест о потреби заједнице им са православном црквом Христовом и савест о вршењу дужности према њој; као и ос.рћај српски. Пример Мокринских назарена, држимо, да ће утицати и на осталу нашу залуталу браћу. Треба ову појаву експлоатисати, тај обрт нодржавати и јачати, а доћи ће време, да наша залутала браћа назарени увиде. да је њихово умовање и о св. тајнама крштењу и причешћу грешно и погрешно, као и остала умовања што су, примљена од људих, који не ревнују за нашу браћу, него хоће да их од нас одвоје, иа да им ревнују, а којих умовања се ето они већ почињу, на сиас њихових душа и на радост милога нам Српства, ослобађати. Ур,

Проповед на Ускре. Говорио у саборној цркви Карловачкој Др. Георгије Летић, проФ. богословије. Христос воскресе ! Радујте се љубезни! ЈГикуј и весели се Сијбне! Данасјеслава Господња на тебе сијнула, и Господ је, дан овај за радост створио. „Сеи денк, егоже сотвори Госмодк, ВОЗрадВЕЛКА И КОЗБЕСМИ/ИСА конк." Света Црква православна, наша добра мајка, поздравља вас овим ноздравом на данашњи дан. Она вас пикада не напушта из очију ево.јих, ни у данима жалости, па ево ни у данима радости. У невољи и тузи бринте вам сузе, завија ране, теши и блажи, лека нружа и живот спасава; у радости пак радује се с вама заједно, поздравља вас, и благослов свој шаље. Добра мајка наша шаље нам поруку да се радујемо дану ускршњем. Отерајмо дакле црне мисли и тугу из душе наше, загрејмо срца радошћу небесном, а ледену кору са с.рца огњем љубави сажежимо. Дивна зоро ускршња — ко да ти се не радује! Бели данче, ускршња славо ко да те не велича! Какве нам богате дарове ти све доиесе! Давио си била, али твоје дарове још и данас уживамо. Човек се много патио пре Ускрса, и мутно и столећима крваво небо једва се разведри над главом грешнога човека Доста беше муке и патње, доста кајања! И једног пролетњег дана, баш на дан ускршњи, зарудио исток руменилом красним, заплавио свод небесни плаветнилом дивним, а сунашце јарко уздиже се у висине и просу зраке своје широм великога света. Никад лепше зоре, од зоре ускршње! На ускршњи дан сијнуло је ново сунце духовноме светухришћанска наука, која је тада печат, моћ и победу добила. Ово ће сунце од сада душама да светли, а срца да загрева. Јер ириродно сунце грејало нас је и пређе, па ледени бесмо, светлило нам у мраку, па лутасмо, давало нам услове за живот и хранило нас, па гладовасмо, сваке године у пролеће обнављало природу и живот у природи, а то беше све већа дремеж, све веће мртвило. За мало па ће ово сунце да се уздигне до висина највиших, и свемир обасја, а душе и срца оживи. Из светога града Јерусалима кренуће се мала чета људи,