Српски сион

Стр. 230

„СРИСКИ

СИОН."

Нр. 15.

неколико бедних рибара и незнатних царинара, али света дружина са поносним именом апостола, кренуће се за неколико дана у име Бога великога у даљни свет — у светој ствари, да свет овај нобеде, нрепороде. М од тога доба друкчије ће се свет окретати. Цео свет духовни кретаће се око овог сунца, сунца ускршњега. Друге ће мисли и идеје иокретати свет, друге ће бити осовине, други нолови. други ће бити циљеви, други иравац којим ће свет поћи, правац, који води напретку, који води светлости, животу, опредељењу и сврси нашој. И као што се сунце у нролеће уздиже и јури по васељеии, а за њим устоиице шире се бујни вали зелепила и живота, тако је и сунце ускршње сипало благослов, где год се појавило. Поникоше високи идејали, процветаше хришћапске врлипе и мирисом свет иснунише, нодиже се из гробова правда и истина, љубав и одушевљење, мир и слога. Ускрснуше истинске богомоље, хришћанске болнице, добротворна удружења, хришћанске државе, омекнуше сурови закони. Од благослова овога иримише и појединци и породине, племена и народи и цело друштво човечанско. Па шта је примио по једипац? Он је добио ону храну за душу своју, без које души његовој нема живота. Као што је телу потребно непрестано додавање хране за накпаду утрошене снаге, исто је тако потребпа накнада и за живот душе, која сваким даном губа од своје снаге и троши се у борби са злим и у додиру са искушењима овог варљивога света. Без ове накнаде, без непрестаног васпитавања хришћанског, дух би малаксао а страсти би набујале, дух се не би могао олржати у борби са слатким сграетима, и нронао би за навек, а тело би такођер љуто страдало у тешким оковима зла. Хиљаду пута сиотакао би се јадни човек и у пропаст сурвао, да није светлости ускршњега сунца, које му светли у тами, које га иодиже и исправља. Па тек какви се богати дарови излише на нородице! Оне добише ону тврду основу, онај станац камен, који иренебрегоше зидари, а који треба да је камен крајеуголни. На камену вере подигоше се хришћанске иородице. Хришћански брак једино може

дати ту основу, а све друге Форме, па и грађанеки брак, зидају на песку, и дође бура, олуј и бујица, и цео дом разори и собом однесе. Оне нежне мисли и топле осећаје, оне домаће врлине, оне дубоке нобуде и деловање, она права и дужности и онај унутрашњи одиошај једнз душе у два тела може само Црква нроизвести, иеговати и обновити, она само може то и надгледати, и нико други на овоме свету. Па и народи и нлемена, ове велике нородице црпу према том своју снагу и живот из небесних извора хришћанства. Како ли оно беше код иас V Са утврђењем хришћанства утврдиле се и основе старој српској држави, и што светлост хришћанства Јаче продираше у тело народно и све слојеве његове. расла је и снага, углед и успех његов. Па тек како се показа моћ хришћанства у данима црним, невоље и патње. Промисао Божја, пре него што је пустила да на нас наиђу тешка искушења, носла нам Реч своју и Евангелије, да нас оно теши и челичи, храбри и у животу одржи. И тек. када нримисмо на Косову свето причешће одпочео је низ страховитих мука, а с тиме и гвоздена сталност, пожртвовање мученичко и победа наша. Али не само племена и пароди, него и цело друштво човечанско греје се на топлим зрацима Сунца Правде и само са хришћанством живи и папредује. Може ли то бити само случај, да су границе умног и моралног напретка једне исте са границама хришћанства? Не, то не може бити само случај. Европа је заиста са Еваигелијем и крстом у руци освојила умну, моралну, на шта више и политичку надмоћност над целим светом; и ако се кадгод и остали де ■ лови земаљске кугле удруже с њоме па овоме пољу, биће то без сумње у оне дане, када и они изађу из таме, сенке смртне, и отворе недра своја сунцу ускршњем — када се и они поклоне витлејемском детету, крсту на Голготи и постану учесници свију опих моћних средстава, с којима само ХришћанС1во раснолаже. Хришћанство је дочекало дивље хорде у сеоби народа, када оно, као бујица, појурише у ове крајеве да збришу са лица земље све, што беше добро и напредно.