Српски сион

Кр. 15

„СРДСКИ СИОН."

О тр . 231.

Хришћанство је изашло им на сусрет и својим чудним оружјем, мачем вере и огњем љубави, укротило их, нре него што би се они сатрли на згаришту папретка и цивилизације. Хришћанска наука укротила је и припитомила образовано друштво човечанско, васпитавајући га кроз поколења. Што је друштво у главном иитомо, што крв блага тече у жилама многих народа, што су многе хришћанске врлине природом и својином њиховом постале и у крв се њихову упиле, заслуга је силног васпитног утецаја науке Христове, која ево већ деветнаест векова, крв нашу припитомљава и у природи нашој добре навике ствара. Неке хришћанске врлине толико су свет освојиле, да их већ по нагопу чинимо. Стога имаде данас много безумника, који замишљају, да би друштво по том моралном савршенству свом могло упапредак и без хришћанства и хришћанских побуда добро чинити и сретно напредовати. Али ново доба и искуство казује нам да то не стоји. Без непрестаног васпигавања хришћанског дух ће нам малаксати а страсти овладати: крв ће опет подивљати кроз векове и поколења и добре навике угушити. Зло ће се опет зацарити на свету, али, занамтите ! Опасније, но икад. Тешко друштву, када сви нови производи умпога развића ступе у службу злу, када се наука и вештина поклони цару лажи, а муња и динамит услуге своје понуде; када ум стане робовати осећајима а воља страстима. Не можете ни замислити, каквој васеленској пропасти идемо на сусрет без светлости Христове науке. Када би вам показао слику, како би изгледали ми и цело друштв > наше, када би се ова светлост изгонила из света и када би се ово спровело са свима иоследицама својим у свима слојевима друштвенпм и у мисли и дела њихова, и када би из света нестало свега опога, што је утецајем хришћаиства постало -— ви би се згрозили и ником на ум не би пало да и јоту једну Цркви и вери преговара. Јест! Али хришћанску науку треба разумети и у значај се њезин заронити, а не одмах правити лакомислене и смеле закључке са небитног на битно. Светлост Хри-

стове науке треба у срца примити и покушати по њој живети, на да одмах осетиш ону сласт небесну и анђеоску радост у души својој, да осетиш ону моћ у себи, што од људи чини анђеле, од гонитеља цркве аностоле, од разбојника покајнике, од блудника испоснике, од мекушаца и слаботиња духовне горостасе и мученике. Значај хришћанства више ћемо нознати осећајима и срцем нашим него само умом и мислима. Бесконачне и небесне ствари боље су приступачне срцу него уму ограниченом. Али доста о том! Зашто да вам даље говорим о даровима ускршњега сунца, када их ви добро знате и осећате. Запгго да вам напомињем дарове ускршњега дана, када их ви сретно уживате Да не беше Ускрса не би ускрсла ни душа наша, не би ускрснуо ни народ српски из робовања, не би ускрсло ни друштво из мртвила. На зар није Ускрс Христов велики догађај ? Који му је догађај раван у повесници света? Који је оставио дубља трага у историји човечанства? Када славимо успомену мањих догађаја, који беху узроци неким друштвеним добрима и иародним тековинама, зар да не славимо овај догађај који је главни узрок свега, што имамо доброг и напредног, племенитог и узвишеног? Стога, љубезни хришћаии, не бришите радост ускршњу са лица вашег, него је иримите у срца ваша и дому понесите. Не будите хладни и неблагодарни према толиким добрима. На данашњи дап, када је милост Божја неизмерна, када су двери љубави Његове отворене, сви они, ко.ји лутају у тами и спотичу се, нека се врате натраг, и радују Ускрсу. Ма хиљаду пута згрешили, нека се само натраг поврате, и све ће им се опростити. Омладино и Интелигенцијо! Учитељи народни, на којих пример народ много полаже, уђите у народ и учите га, да се радује Ускрсу. Радујмо се и ми Ускрсу и његовим илодовима. Радујмо се љубави Божјој и великој милости Његово.ј. Радујмо се животу и спаеењу свом. Радујмо се победи доброга над злим, победи правде над не-