Српски сион

БР. 21

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 329.

и остале душепопечитељске дужности својим вернима на истом језику обављати, него су иостављали само једног романског свештеника, који ни читати није знао славено-српски, услед чега Срби кроз нуни 20 година нису чули своје лптургије. Оно мало јектеннја што им Романи из милости доиустише, отимали су Романи од Срба тиме, што су романска деда сриску надпојавала. — Услед тога изостали су Срби из заједничке цркве и остали без душевне на,сладе. Кад смо нри таким околностима видили, да ће и оно мало Срба што још у Моноштру имаде, сами себи напуштенн, делом се разселити, делом нак у Романе прећи, мисмо склоњени били боље ма најмршавију измиру склопити, него вођењем дуге парниде, ову општину евентуално изгубити. Под оваким тешким околностима склопилисмо ипак но Србе прилично повољну измиру у том смислу, да цело црквено-школско имање које је на 29600 ф. процењено, устунају Срби Романима а ови имају Србима у име одкуна да плате 8500 ф. у пет једнаким годишњим ратама. — Осим тога добили су Срби једну парохијску сесију у натури. Донде док Романи речену одкупну своту не исплате, имају Срби право на уживање заједничке цркве. Романи да би се Срба опростили исплате речену одкунну своту у току од једне године дана што су Срби једва дочекали, те добивеним новцем куне себи једно земљиште и саграде на томе цркву и школу и то много лепшу него што ју Романи имају. Сада је у Моноштору засебна српска црквено-школска општина заснована, која иодпада под јурисдикцију српске хијерархије и односно темишварске енархије. Добила је свога српског свештеника и учитеља, па се је надати да ће у Моноштору живаљ српски не само опстати. него ако Бог да и напредовати. УП. У Парцу је сада деобна парница у току. Тамо смо се ставили на то становниште да Романи немају у тој општини никакова права на црквено-школско имање, које је православног порекла, ,јер су године 1364-те, осим три нородице, сви осгали Романи са свима свештеницима на унију нрешли, услед чега су Романи по смислу XX зак. чл. од год. 1848. §-7 изгубили свако право на православно имање — које Србима што су нравославној вери верни остали, нрипало. Речена парница на-

лази се сада у том стадијуму, да су сведоци преслушани, те ће надам се скорим првостенену пресуду добити. Са овим завршујем мој извештај са тим уверењем, да сам од моје стране свемогуће учинио и иодузео, што се у корист Срба у номешаним општинами чинити може, а надам се да ће и славна скупштина уверење стећи, да је у овим деобним парницама по Србе ирилично повољан успех постигнут, норед свега тога, што из старијег доба није сз могло наћи такови исправа, којим би се искључиво право власништва за српску страну доказатп могло и што у сгарије доба нису обележавана добра ио народностн него по вери, а то је ишло у прилог Романа, јер су и они православне вере били. Молећи славну епарх. скупштину да овај мој извештај са одобрењем на знање узеги изволи, остајем С поштовањем Др. Свешозар ДимитријевиЛ. привр. Фискад еи. управе темишварске. НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. 0 назаренима и њиховом учењу. Пише Југ СтаникиЂ парох. (Наставак.) Но сад да видимо, је ли „целокупно верујуће друштво" имало, односно има ли свештеничку власт," и да ли је оно могло и може ли и данас— „реда и пристојности ради" ту власт на другога преносити, ту власт другоме поверавати ; те по томе, је ли н^кад Лутер могао, а може ли и данас неко од „целокуоног верујућег друштва" добити свештеничку власт? — Да не би млогих речп трошили и одвише ствари дуљили, узећемо само један јеванђелски догађај, исти ћемо мало расмотрити и ствар ће бити као сунце јасна. Кад се Христос једном бавио у Капернауму у кући некој „дођоше к њему с узетим, кога ношаше четворо. П не могући се приближити к њему од народа, открише кућу где он беше и прокопавши спустише одар, на коме узетн лежаше. А Исус видевши веру њихову рече узетоме: синко! опраштају ти се греси твоји. А онде сеђаху неки од књижевника и номишљаху у срцима својима; ИТта овај тако