Српски сион

Отн 364

„СР11СКИСИ0НЛ

Вр 23.

нога завода ради равнања. Док се тај поступак не ироведе, имаде равнатељство водити ученика под именом и презименом, које је уписано у крстном дотичио родном листу, нродоченом му пригодом уписа за полазак завода. Равнатељство учевнога завода дужно је исправити имепике и школске свједочбе гледе оних ученика, који већ полазе завод, иа код којих се опази, да се није држало начела, изражених овом наредбом. Овом се наредбом стављају изван крепости и све обћените наредбе и посебни напутци, издани поједпним равнатељствима учевних завода о овом нитању. Б Ћ Л 1 Ш Е Е. (Пред конференцију,) која ће се сутра састати код Његове Светости срнскога патријарха, много је вшпе иисано, а са много мање пажње и размишљања, него што би интерес ствари дозвољавао. Можда зато, јер има људи, којима је тешко, иа и немогуће, мудро и — ћутати; или зато, јер се ма коме нривидила згодна прилика денунцирању Јерархије и горе и доле, па и самој претњи са „крајем распре" између Јерархије и народа. Кад не би било убитачно, било би потпуно комично упињање извесних нагаих кругова, да Јерврхи ј а рпоп учине одговорном за неуспех сазване конференције. Томе унињању нагаих автономних комичара тегако ће се данас у Будимиегати ко год и насмејати. Но, зато 30-годигање веровање нагаега народа у „народну странку" сигурно јога није исцрпљено, и народ ће опет на несрећу своју — сретном своме „народном' ; гласилу поверовати. Једна маса отрцаних фраза, и једна серија толико пута почињених већ инзулата на Јерархију и на слободу њезина уверења, којима инзултима „горе" ни осмејка неће поклонити, но који ће на њиви народној гаипраг и дикицу можда умножити, — то је уводни чланак у 65 броју „Браника". Нека почива у миру, јер хоћемо да останемо нри постављеном, још нрогале године, принципу: ничим не прејудиковати започетим преговорима у автономним нам пословима. „ Браник" је уверен о неуспеху конференције, на жури, да се пре свију измлата и тамо и амо, да му ко други „славу" не би преотео. Ко вели: конференција ће остати без успеха, споразума нема,

дакле, не треба ни обзира, него без обзира млатај куд стигнега. То је сигурно данас покретна идеја у „Бранику". Е, на лепо. Доћи ће и на нас ред, да кажемо своју. Но већ сада морамо тврдњу „Браникову", да је Његова Светост сазвала конференцију тек онда, „кад је посланике иочело стрпљење издавати" — као неистину исправити, и као уображење к себи нривести. Његова је Све тост учинила одредбу за сазив конференције онда, кад су сазив конференције омогућиле разне околности и услови, и кад томе сазиву нигата није вигае на путу стајало. Конференција се није могла пре сазвати него што је сазвана. А прпзнаће — осим „Браника," — многи, да сазивати такве конференције није тако брз посао, као н. пр. смислити какав иредлог г. барона Живковића, и да свако нема на раснолагању времена, као н. пр. нензијонирци. А хронологија докизује и то, да је чозив Његове Светости био већ у експедицији, а деломично већ и експедован, нре, него се појавио први траг истрошеном „стрнљењу посланика". Још морамо изјавити, да за нас не постоји а рпоп неуспех, и зато смо још пуни обзира. 0 неуспеху је уверен онај, чији су захтеви и претензије неоправдане. Ми се успеку јога надамо, јер оно гато Јерархија тражи и рекламује. то је њезино право, а интерес цркве и народа. Надамо се успеху и зато, јер претиостављамо, да ће у конференцији зборити не партизани и новинарски Ајакси, него ра1гев сошспрИ, елита нагаих нравославеих Срба родољуба. Пре њихове, нагаа је реч сувигана. А да ли је предлог г. барона Живковића „сасвим уместан", и о томе после конференције; али ако нема међу нагаим посланицима друге покретне идеје и иницијативе, него гато ју даје погатовани потпредседник сабора, онда, као гато веле браћа Србијанци, слабо богами! (Г. Милан Николајевиб,) досадањи тајник кр. зем. владе, одела за богоштовје и наставу, унапређеи је и превишњим решењем нменован за одељног саветника код исте владе. Радујемо се заслуженом унапређењу и честптамо г. Николајевићу! (Г. протојереј Јован Јереми&), уредник овога лнста подвргао се, баш у очи празника Св. Духова, потежој операцији под десном гласпицом. Операцију извео је професор др. Навратил у Пешти. Хвала милости Божјој, операцијаје сретно изведена. Г. Је-