Српски сион

Б р. 2В „српски

ремић је изван сваке опаености; и сад уз извесну ординаиију пма само да чека. да му се глас ератп. Оводпко и радн обавештаја онпх, који су — судећи но неким писмима, која уредништво добија — друкчије о бољетици г. Јеремића извештенп, а ради су да чују истину, а и ради онпх, који су у последње време остајали без одговора на њихова писма и пптања, слата овамо. (Са свештеничког збора) протонрезвитерата Будачког, одржанога у Војнићу нриликом свештенпчке исповеди, јављају нам ово: „Свештеиичкп тај збор одао је посмртну пошту своме упокојеном брату јереју Јовану Симићу, пароху Горњо Будачком, о чијој је смрти збору учинио саопштење иредседник збора, окружнп протопр "звитер впреч. г. Игњатпје Малобабпћ. Пре отпочета другога рада, на збор искупљено свештенство, одушевљено оданошћу, љубавл.у и благодарношћу према свом љубљепом Дијецезану, високопреосвештеном господину епископу Михаилу ГрујиЛу, брзојавно Га је поздравило као неуморнога поборннка цркве и искреиога доброжелатеља народа и цркве. Впсокопреосвенггени г. епискон благопзволео је одмах отпоздравити свом свештенству овим брзојаком: Сложном п љубезном мп свештенству слава и хв»ла уз тонлу молитву за Божји благослов." Конзисторијалном иаредбом означена је за расправљање и предаваље школској децп била тема: „Појам о хришћанској надп. 0 хришћанској молптви и њеним својствпма. 0 молптвн Господњој." Раснраву је чнтао и иредавање држао нарох Перјаеички Гаврило Лончар, а критику, после, развијао је парох Коларићки Душан Малобабић. Како прочитана радња п предавање, тако и критнка прпмљена је у збору са одабравањем на зпање, што је озиачепо у зборском записнику." (Освебење храма). Иишу нам нз Чипа (са Чепелског острва), да је тамо обављено дана 31. маја свечано освећење храма, који се, носле дугогодишњег опадања, заузимањем тамошњег ревносног свештеиика Јоваиа Бешлића обновио. Освећење је обавио, администратор протопрезвитерата Будимског г. Корнел Чупић, уз асистенцпју меснога свештенпка г. Јована Бешлића и дворскога ђакона из Сент. Андреје г. Доситеја Поповпћа. Прп крају службе је адм. нротопресвитерата изговорио беседу, коју доносимо напред. (Манастир Манасија). У лепој и питомој Ресави лежи манастир Манасија, задужбина Високог Стевана, сина несрећнога цара Лазара. Та задужбина саграђена је год. 1407., а по величини својој, архн-

сион и . с тр . 365.

тектонској лепоти и сликарској уметностн заузпма једно од првпх места међу споменпцима старе српске државе. Около цркве је тврђава са 12 кула, која је још добро очувана, како никада до сада није оправљаиа. Манасија је страдала пре неколпко година од земљотреса, али ју је држава пре три године дала оправпти. Ос-нивач нове ерпске државе Кнез Милош даровао је Манасији године 1838. за спомен своје мајке Впшње, два звона, од 125 н 200 фуната тежиие, а за кратко време подпће се на јед ној њезиној кули велико звоно од 1800 килограма тежиие, а биће дар Његова Величанетва Краља Ал ександр а. I. _ ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. С. 0. 3997. през. ех 1898. 50 3 — 3 0 Г Л А С. Потписани као врховни унравитељ стипендијеке закладе пок. Јована и Марије ТрандаФила. становника негда новосадских, овим се обзнањује, да ће се земља те закладе, и то у новосадском нодруч|у лежећа салашка земља у нољани тако званој „Мр5596 тваљошу" нарц. бр. „ на сентомашком друму у једном комаду у повр1 к> I 1708 ' шини од 121 новосадских лапаца или 1 А А 208 190 1С0( г катастр. Јутара, — и салашка земља у пољанама тако званим „ Беле Њиве" и „1'ивица" парц. бр. 4781 - 4783, бр. 4916 —4917. и бр. 4952. са облдве страпе старо-керског друма у једном комаду у 62 иовршини од 137 . )Г)00 повосадских ланаца 152 или 214 ]600 - катастр. јутара заједпо са господарским здањима и то свака ва себе даиа 14, (2$.) јуна 1898. у 3 сата но нодне у иисарници срп. прав. епархијске конзисторије (епископски двор) у Новом Саду путем усмене дражбе иод закуп издати и то на време од 1, новембра 1898. до 30. септембра 1901. Услови закупа и ситуац. план земље могу се у поменугој писарници епарх. конзисторије увидети. Ко у дражби учествовати жели, дужап је пре почетка дражбе 350 Фор. а. вр. у име пишманлука у руке изасланика нотписанога закладнога унравитеља иоложити. У Карловцима 19. (31.) маја 1898. Георгије патријарх.