Српски сион

С тр . 444.

„СРПСКИ

сион. ц

вр. 28.

онијех, што пјевају ијги читају пз књпга црквеннјех. Уз ппјевнпце стоје дјеца школека и она што долазе на наук у неђељне дане. Средина цркве — храм. Ту стоји мушки народ. У иритвору женски свијет. Како ваља стајатп у црквп? Мирно п побожно. Смпје лп се разговарати. шапутати. смпјати ? Не смије! У цркву се улази како ? Крстећп се. Када се све ваља крстпти? Ту треба свештеник да се заустави, па да дјеци каже, шта је то „возглас", (када се спомиње Св. Тројица); шта је то мали вход (када , се износи св. чаша п преносп на трапезу); шта је .. .< уј т и то: „прш/мит! мдите ц „шнт* нја ксн " па нарочито: шта је то: " 1| л(0ли/их ти га К ожј нлшх"; овако од прплике'- то је најсветији час, када драги Бог приправља свето нричешће за нас; и друго ништа, јер још дјеца не могу да схвате. Казати им при том ваља, за што звони на црквп. Када нијесу у црквп, на чују звоно на службу, шта ће учинити? Прекрстити се, алп каппцу скицути. Штајето: „ гкатла скатк 1Л1 х " ? То је час када се ваља поклонити као п на велпком входу и ирекрсгити се, јер долазп сада св. причест. Када свештеник нокаже св. чашу на: „со страрл1Х ко» Ж1нл»х и к*кро1« прнст^пите", па „Опасн Коже л1 «ди ткоа ", па: „ксегда нмн-к и присни'", треба се мало поклоннти и побожно прекрстити. Када се ијева „Е^дн и<иа Господне . . . Ј ваља се сваки пут прекрстнтп као и на „козгмдсВ". Да како, да свештенпк, учптељ и старији свпјет, мора добар иримјер давати п у тој науци. Црквено ијеније. Мало: Ллнжк. Господи полшлби н Т (Б*к Господи. Нодаи Господи. И со д8^о,их ткоилјк. ( јллел тек -к Господи, слакл тЈК'к. ( гкати Б оже. Б$ди НЛ1А Господне. Примједба. — Ово наставпо градпво пма се схватитп као ттппиш, који ће се од свакога свештеника — душепопечитеља најстрожије захтијевати и са оцјеном: „задовољава" оцпјенити. Који од свештеника получи већп град од овога пппшшта, сматраће се овдје као особпто врпједан и његов рад оцјениће се са: „особито задовољава", што ће се овдје код Епархијске Власти знати уважити. Испод овога овом наредбом ирописанога 1111111тита ностнгнутога градива оцијениће се као: „не задовољава", те ће се нрема мјери крпвпце односном свештенику достојна казна диктирати. Да се ова Епархијска Власт узмогне освједочити о раду л уснјеху у настави о вјери са ваншколском

младежи, одређује она овш'ем. да се уз посебан надзор својпх нарочитих повјереника има обављати у свакој парохији годпшњи исиит, на коме ће по претходном споразуму са мјесним свештеником о дану обдржавања пстога, присуствовати Епархпјски повереник наш, који ће о успјеху испита но свима парохијама (експониранпм капеланнјама) псцрпан извјештај концем мјесеца децембра сваке године подносити пмати. Жменовање надзорника, као нарочитијех повјере ника Епархијске Власти у предмету поучавања ваншколске младежп наше, слпједпће посебном наредбом овдашње Епархијске Консисторпје. Мјесто поучавања н иснпта ваншколске дјеце у науцп о вјери има свакако бити у непосредној близини саме цркве, гђе ]1е се тога дана обдржавати света литургија тако, да дјеца могу у нуном броју нрисуствовати служби Божијој. Само у случају непогодна времена дозвољава се, ако баш нигдје склоншнта било не би, у женској препрати одржати наставпо вријеме, пазећп при том на достојно новедење присутне дјеце. Сваки свепггеник треба да води тачну евиденцију о поласку ваншколске дјеце наставнога времена, као п о иоласку Богослужења тога дана, па немарњаке одмах у смпслу високе Владине наредбе надлежној полнт. области да пријави. — У часовпма недоумјенија какова нли ма каквих неприлпка по успјешан рад, нека се свештенство одмах овамо отворено и без зазора обрати. Из сједнице Епарх. Консисторије држане у Плашком, 8. (20Л фебруара 1896. За тим је издао тамошњи административнп одбор ову наредбу: Бр. АО . 223. ех 1896. Пречасни госи. Протопресвитар! Наредбом од 8/2. 1896. бр. ЕК. 54. ех 1896. стављено је у званичну и родољубиву дужност свештенпцима да од Ђурђева- до Дмптрова-дана у години, Неђељом и празннком сабиру и у вјери и моралу васпитавају дјецу нашу ерпску, православну, која нијесу у срећну положају, да у школу доспјети могу, тзв „ваншколску дјецу". А под бр. ЕК. 124 ех 1896. именовани су н Епарх. надзорници рада свештеничкога са таком дјецом; јер и ако ће се многи свештеник и загријевати за ту мисао п објеручке прихватати се посла тога, биће понекијех свештеника, који би дужносг своју у том погледу, кад стална и будна надзора било ие бп, морда и заборавили. Па, како за надзорнике таке, ако сс жели надзор тачно обављати, и трошкова треба, решио је