Српски сион

В р . Вб.

„ОРПСКИ

сиоћ. и

С тр. 475.

држе предавања, доносе закључди а с-ве то заиста урађа и извесним плодом. Нама Орбима не може се порећи да не маримо за „зборове 11 шта више рекао бих да то и сувише волимо но наши зборови се састоје врло често у многим и крупним речима и фразама, у г иријатељском ручку и вечери" где „падну многе лепе здравице" а од дела и успеха не води рачуна. — Ако се већ што добро и закључи то се врло споро или никада и не изведе. И сада су ми на уму два закључка од два збора, која нећу да именујем, који се закључди још и не извафају а камо ли довршују. Кад бих само сумњао да би и овај збор о коме овде хоћу да говорим, онакав био, ја не бих зажалио што га још није било а још мање бих нокретао мисао да би таковога збора требало. Но пошто знам да би збор српских катихета на средњим заводима имао толико важних предмета о којима ба требало заједнички говорити и претресати, јер катихизис је једини лек који може излечити наша сва зла — не могу ни посумњати да би таки зборови за нас не само врло иотребни били него и врло корисни. Данас има нршшчан број сиремних наших катихета на средњим заводима којима није вероучитељска дужност онако нузгредна поред парохи.јске и која према малом труду доноси ириличну новчану награду — него данас су намештени на разним заводима људи, којима је религијозна настава једино и главно занимање. До скора се и није могао код нас одржати катихетски збор; јер тако рећи и није било оних, који би мислили да су они позвани да на томе пољу озбиљно мисле и раде. Данас се може цржати катихетски конгрес и треба га држати. Да је до сада било катихетског збора зацело би имали већ готове уџбенике за религијозну наставу. може бити и у више издања. Римокатолички вероучитељи не састају се само да о својој струци решавају него ено их сваке године у другом месту, ено их по Босни (!) држе те зборове — дакле врше и извесну мисију. Ја бих о овоме предмету још много могао говорити но за сада нећу више, него препоручујем ово питање господи колегама да размисле о њему и нека се одазову па уз Божју

помоћ да се до године о феријама нађемо заједно ако не у Сарајеву или Загребу оно ј другом ком већем месту а из године у годину на другом месту. На сваки начин да ме неће нико разумети тако да на катихетском збору неби требало да учествују са истим интересом и г. г. ирофесори богословије и други свештеници и наставница. Ив. Маширевић. проФ. катихета.

Уредба о мировинском фонду за издржавање удовица и сирочади српско-православних свештеника бос -херц. епархија. (Одобрена Превишњим ријешењем од 18. јуна 1898., а проглешена наредбом аемаљске владе аа Боону и Херцеговину од 21. јуна 1898., бр. 90.368/1.) § 1. За издржавање удовнца а сирочади српско-иравославних свештеннка бос.-херц. српско-православннх епархија оснива се мировински фонд. § 2. Свака кандидат свештеничкога чина дужан је, још прије него што рукоположен буде, да постане члан овога завода, што ће он код свога надлежнога епископа морати да докаже. По томе ће свакп клирик или ђакон обвезан бити, да још прије него што буде руконоложен, код дотичног епархиског епископа докаже да је у овај завод ступио као члан. § 3. У завод прима српско-православна митрополитска конзисторија у Сарајеву, те сваки молитељ мора своју молбу путем претпостављенога епископа реченој конзпсторпјн поднијети. Та молба треба да садржава и нзјаву у § 4. означену. § 4. Сваки члан дз г жан је одмах нри свом ступању у завод пзјавити, коју пристојбу за издржавање својеудовице, односно сирочади осигурати жели. Уредби одговарајући ужитци за издржавање установљавају се у годнпгњем изпосу од 200 фор. до 600 фор. Осигурања годишњих мировина испод 200 фор. и преко 600 фор. не примају се. § 5. Годншњи принос свакога члана одмјерава се са 6°/о осигуране мировинске своте, те се може или наједанпут у напредак или у месечним антиципативним оброцима код порезног уреда пребнвалпшта дотичнога члана за рачун тога завода положити. § 6. Свакоме члану сдободно је из ниже у вишу — или обратно, — мировинску категорију у статутарним гранпцама, то јест од 200 фор. до 600 фор. годишње, пријећи; прелазаћи у вишу категорпју дужан је ппак члан допунити своје првобитно плаћене годишње приносе од 6°/ 0 за отпадајући