Српски сион

Стр. 476

износ разлике у смислу ове уредбе и своје стање здравља лијечничком потврдом доказати. На темељу тога лијечничкога мнијења одлучује унрава завода, да ли се повшнење дозвољава или не. Но затражено повишење издржавања ступа у живот истом пошто се уплати цпјели пзнос разлике, којп се мора платити за прошле године. При пријелазу из више у нижу категорију ке повраћају се уплате, које су већ учпњене. § 7. Ко једном постане редовни члан овога завода, не може ни под којим условом својевољно из истога иступпти нитп плаћене годишње прпносе натраг добити. Они члаиови, који са својим годишњим приносима преко године заостану, могу се путем политичке оврхе на плаћање заосталих нзноса ириморати. § 8. Чланства овога завода лишавају се од стране управе они свештенидп: а) који престану бити српско-иравославнп свештениди у једној од епархија у Воснп и Херцеговини; б) који су уз пркос против њпх употрнјебљене политичке оврхе заосталп са впше него трогодишњим приносима; в) којп ступе у какво друго издржавање удовица н сирочади. § 9. Ако који редовни члан обудови, а нема дјеце, која би имала право на својевремено издржавање, онда престаје за њега даља обвеза на плаћање годишњпх нриноса. § 10. Годишња мировина (§ 20.) удовица и малољетне сирочади ужрлих чланова исплаћује се у потпуном исносу своте, коју су њиховп умрли мужеви, односно оци у смислу §§ 4. и 6. осигурали. § 11. Право на мировину или потпору имају удовице и дјеца до 20 године живота само оних свештеника и свештеничкпх кандидата, који су чланови овога завода те су платили годишње приносе доспјеле до смртнога даиа, евентуално који нијесу дужни остали у свему више од 12 мјесечних оброка, прп чему се претпоставља, да су свешгеници, о којимаје говор, најмање цијелу годину дана заводу припадали. § 12. Иметак мировпнскога фонда за удовице п сироте српоко-православних свештеника сачињавају: а) годишњи приноси чланова (§ 5.); б) приноси новоименованих пароха и протопрезвитера, који при свом именовању једном за вазда слиједеће таксе у фонд уплатитп морају, п то пароси 10 фор., а протопрезвитери 50 фор.; в) дисциплинарне новчане казне, што их епархи-

Бр. 30.

јална власт свештеницима прописује; г) добровољни приноси, легатн н дарови. § 13. Пошто се по одредбама § 11. у првој годпни постојања овога завода не исплаћују никакве мировине, то се свн дохоци ове године употребљавају на образовање резервнога фонда, који ваља код које банке у Сарајеву плодоносно уложити уз отказ у свако вријеме. § 14. Ако у слиједећим годинама приходн од прпноса у § 12. наведених за подмирење у дотичној години доспјелих пристојба за издржавање не би довољни били, онда се може у ту сврху узетп у помоћ резервни фонд. . Износи по исплати горе споменутнх пристојба за издржавање евентуално преостајући теку у резервни фонд. §. 15. Осим тога установиће се ванреднп фонд за осигурање тијем, што ће земаљска влада за Восну и Херцеговину кроз 24 године сваке годпне 5000 фор. као принос овоме заводу допрпноснти. Главница фонда за ооигурање не смије се ни под којил околностима дотакнути, нпак служе камате нстога на покриће статутарнпх ужитака за издржавање, у колико се ти ужитци из годишњих члановских приноса п горе споменутога резервнога фонда подмиривати не би могли. Непотрошенн износи камата овога фонда урачунавају се сваке године у главницу његову. § 16. Да би се пак удовице и сирочад и за случај, да за намирење пристојба за издржавање ни камате изванредног фонда за осигурање не би довољне биле, сачувала од прикраћења мировине, која им по уредби припада, с друге стране, да би се иметак изванреднога фонда за осигурање недотакнуто одржао, то ће се оне пристојбе за издржавање, које се нп из годишњих приноса, нп из резервнога фонда, пит из камата изванредног фонда за осигурање не би могле нодмпрпти, из земаљских ередстава намирити. § 17. Правилиа мпровина ирииада удовпци од даиа смрти њезинога мужа, те иста ужива ту мировину за цијелога трајања њезиног удовичког стања, ако се она по установама ове уредбе владала буде. § 48. Ако удовица, која мпровину ужива, опет у брак ступп, онда за њу престаје ираво даљега побирања мировине од онога дана, у који је у брак ступпла; на против даје се та мировина на то овлаштеној дјеци, ако их има. Права на мпровпну немају даље оне удовице, које због своје доказане кривице са својим супругом до дана његове смрти у брачној заједници нијесу живили.

„СРПОКИ СИОН. и