Српски сион

В р . 30.

„СРПСКИ сион

С тр . 477.

§ 19. Удовиде, којима је пз овога фонда мировина подијељена, морају се бринути за узгој и издржавање брачне дијеце од умрлога нужа, те ова пошљедња морају учествовати у мировинскож ужитку њихове матере. Ако се докаже, да се удовица, односно мати, која мпровину ужива. за дјецу, која имају право на издржавање, никако не брине, или се слабо брине, онда ће управа завода удовичку мировину еразмјерно међу удовпцом и њезином дјецом раздијелити и наредити, да се њиховом судском постављеном сутутору ради нампрења њихових потреба исплати. § 20. Дјеци, која су само иза оца сиротна остала, припада самостална потпора истом онда, кад удовица, односно мати умре, или се опет уда, или на други који начин мировинског ужитка лшиена буде. У тијем случајевпма даје им се иста потпора у износу досадашње мировине њихове матере и то на тај начин, да једно дијете цијелу мировину добије, дочим се дјеци, ако их неколико има, та мировина на једнаке дијелове дозначује. § 21. Незбринута дјеца умрлих свештеника уживају потпору до навршене 20 године живота, ако раније не би збринута или удата била. Онијем сиротама, које су слијепе, осакаћене, или пате од неизлечиве болести, тако, да су за сваки рад неспособне те које немају нити каква иметка, који би за њихово издржање довољан био, нити сродника, који би их се примили, даје се стална потпора до њихове смрти. Износ ове потпоре одређује управа завода годишње по слободном увиђењу, узимајући у обзир расположива средства фонда. Али се због таких потиора не смеју употребљавати доплате из земаљских средстава (§ 16). § 22. Мировину и потпору могу ови, који на то право имају, односно њихови законити заступници у пошљедни дан свакога мјесеца уз намире по пропису издане, код надлежнога порезнога уреда примати. Свака намира мора садржавати потврдну запорку надлежнога пароха, да је дотпчник жив и да се његови одношаји ни у којем правцу нијесу промијенили, дакле да ништа не нредлежи, чим би прималац изгубио своје право на даље уживање мпровине. § 23. Даље уживање стечене мировипе и нотпоре губе удовице и њихове сироте у оном случају, кад се докаже: а) да су иступиле из заједнице српско-православне цркве; б) да проводе неморалан, саблажњив живот; в) да су због злочина, или због пријеступка по-

чињеног из похлене за добитком правомоћно осуђене биле. § 24. Мировински фонд за удовице и сирочад српско-православних свештеника свијех епархија Восне и Херцеговине стоји под непосредном контролом одбора од одасланика свијех чланова овога завода. Овај одбор састоји се од архиепископа и митрополита сарајевскога као предстојника и од осам одборских чланова, које ће чланови завода између себе бирати: раздиобу одборских чланова на поједине епархије предузима митрополит у Сарајеву споразумно са владом. § 25. Звање овога одбора траје три године, а кад мпне то вријеме, мора се одбор изборима обновити. ТТзбор одасланика у одбор наређује благовремено дотпчни епархијоки епископи, којима чланови завода њихове епархије морају путем надлежних протопрезвитера своје запечаћене гласовнице послати. Епархијски епископ отвара гласовнице у присуству најмање двојице конзисторијалних савјетника, ако ових пема, двојице свештеника, који у његовом званпчном сједишту станују, саставља о резултату гласања записник, који он уз прилог гласовница и с потписом обадвојице других скрутатора сарајевскоме архиепископу и митрополиту као предсједнику контролнога одбора у оригиналу мора припослати, у исто вријеме нак и изабране одборске чланове о њиховом избору декретално обавијестити. § 26. Звање одбора јест почасно звање, с тога немају његови чланови права на одштету за свој статутарни рад нитп за путне и друге трошкове у тој ствари учињене. § 27. Ради вршења контроле над руковањем са фондом сазива предсједник сваке године у мјесецу мају одбор у сједнпцу у Сарајево. У тој сједници предлаже се одбору закључна биланца о руковању са фондом у прошлој години на увид и обавјештај, при чему је појединим одборским члановима иа вољу остављено, изјавити конкретне предлоге п жеље, које се односе на руковање са фондом. § 28. Овијем мировинским фондом управља непосредно српско православна митрополитска конзисторија у Сарајеву, која ће ради правилнога побирања годишњих приноса чланова фонда, ради наређивања иснлате и благовременог исплаћивања својих пристојећих мировина удовицама и сирочади умрлих чланова преко овоземских порезних уреда, затражити посредовање земаљске владе. Али и руковање са самим мировинским фондом нодлежи врховном надзору земаљске владе, којој