Српски сион

С тр . 478-

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 30

остаје придржано право, да у свако доба загледа у све књиге и списе, који се односе на управуЈмировинскога фонда те да како од одбора, тако и од мнтрополитске конзисторије разјашњења заиште. § 29. Непосредну контролу над руковањеи са фондом за осигурање (§ 15.) врши у погледу на то, што је овај фонд искључно од земаљских средстава основан, земаљска влада за Босну и Херцеговину, која ће и одредбе радп елодирања главнида овога фопда учинити споразумно са сарајевским архиепи скопом и митрополитом. Пријелазне установе. § 30. Сви сада већ рукоположенн срнско-иравославни свештенпци овоземских епархија, у колико нијесу већ навршили шездесету годину живота и још не стоје у другом којем одношају издржавања удовица и спрочадп, могу приступати к овом мировинском фонду. — С тога не могу свештеницн, којп су од државе збринути, у исто вријеме бити и чланови овога завода. § 31. Чланови на темељу § 30. примљени. морају оснм годншњпх статутарних ирпноса (§ 5.) плаћати и једнократне статутарне приносе, а то су у § 12., слово б) установљене таксе. У своје време смо јавили, да се спрема издање ове уредбе, а сад је нреносимо из „Источника", јер ће она — без сумње занимати и наше кругове. Већина њезиних принципа, установа и одредаба подједнака је онима у нашој мировинској уредби од 18. (30.) новембра 1892. За српско православно свештенство, односно његове удовице и сирочад и у окуиираним земљама, овака је уредба велика добит и важан корак у сре!јивању њихова стања и обезбеђивања. Зато ју и поздрављамо добродошлицом, апстрахујући нримедбе, што ћемо их одмах учинити. I. У 2. § се одређује, да дотичник мора доказати, да је постао члан завода, али се не установљује чиме да то докаже. Судећи по 3. §, тај би доказ имала бити изјава у 4. § означена, јер се само она има приложити односно садржавати у молби, којом дотпчник моли да се прими као члан завода. 4. § одређује само обвезу Ђ изјаве и у погледу величине пристојбе, којом се жели осигурати односна мировина, али обвеза у иогледу исплате такове нристојбе није нигде у уредби установљена. Уредба, дакле, не ставља дотичницима у

дужност, да нри ступању у чланство завода псплате дотичну пристојбу, нити од дотичника тражи, да при ступању у свештепички чин докажу, да су ту пристојбу уплатили. Та,ј недостатак гледе уилате чланаринске пристојбе (улога) при ступању у завод велика је празнина, која се осећа у оквиру §§ 2, 3 и 4, а ко.ја није попуњена ни у осталим деловима уредбе, те која може за собом да повуче и изазове разне компликације и спорове. Те празнине и тога недостатка. нема у нашој мировинској уредби од 18. (30.) новембра 1892. године. У њојзи је питање уплате чланаринске пристојбе (улога) сасвим јасно нормирано 4. § њезиним. А кад се при градњи мировинске уредбе у окупираним земљама као углед имала пред очима наша уредба, не видимо разлога, зашто се је при тој градњи 4. § наше уредбе превидео. Свакако би ту погрешку требало исправити ма то било и једном спроведбеном наредбом. II. 8. § слово в ) одређује, да се чланства мировинског завода лишавају и они : „који ступе у какво друго издржавање удовица и сирочади." Ова. алинеа 8. §-а је пре свега нејасна, јер се из ње не да разабрати: какво је то „друго издржаваље". Ако се под њим мисли какав други мимировински завод, званичне природе, онда је одредба 8. § сувишна,, јер статути тих завода не би ни примили чланове свештеничког мировинског завода за своје чланове. Мисли ли се пак приватни какав завод, или ма који други приватне природе начин издржавања удовица и сирочади, онда је ова одредба и ограничење 8. § и неоснована и неправедна, јер би тиме ова мировинска уредба својим члановима више одузела него помогла. Дакле, одредбу 8. § слово в.) треба на свој начин разјаснити, те у оба наведена случаја изван крепости ставити. III. У 12. § се набраја иметак мировинског фонда, те као да је заборављено, да су чланаринске пристојбе (улози) саставни део, управо есенција тога иметка и Фундаменат завода, — а иринос земаљске владе од годишњих 5000 фор. (§ 15.) као да се и не сматра саставним делом тога иметка. Чињенице, да се принос земаљске владе не наводи у 12. §; надаље, да се тим приносом