Српски сион

Бри Ш.

Л #ПСМ

О тр . 52?

додавали књигама за црквену сл-Јжбу потребнима, као Псалтиру, Еванђелију и Молитвеницима и т. д. Најсгаријем, штампаном на Цетињу г. 1495. псалтиру војводе Таурђа Цриојевића има придодан синаксар и у том синаксару ннзпачена је 1 . тод 28. Октобра памет — и иже вб свегшхБ оца нашего Арсен1а, арх^епискона срћпскаго тропар: „Милости наставника и т. д., а кондак: „ вб пишти словесБ твоихб богоносе Арсете" н т. д. 2. иод 11. Нов. „вб ТБЖде дбнб паметБ светаго славнаго великаго моученика иже вб царехБ СтеФана, иже вб ДечахБ, тропар: „царство иже на земли и т. д., кондак: „ Дроугаго Константина и т. д , други кондак: „ вб царихБ благочБСтно поживб и т. д. 3. под 14. Јан. „иже вб светБ1ХБ оца нашего СавБ1 прБваго архјеиископа срБб скаго тропар: поути вб воденттаго и т. д. 4. иод 13 Фебр. паметБ пр г 1шодобнаго оца нашего Симеона срБбскаго, новаго муроточца тропар : Божеств. благод. кондак: Агглское на земли и т. д. и још 5. под 14. фгбр. паметБ светаго Курила филосоФа и оучителн словенскаго. — А памет осталих српских светаца, као н. пр. Милутина краља, пара Уроша, кнеза Лазара и т. д. није у том „при зетском митрополиту Вавили помепуте 1495. године штамианом Псалтиру, односно Синаксару, нигде назначена: „Пасхалја сб лоуловииком и синаксаромБ сложеное отб скорБ1 дамаскуновБ1 изоБбретеное господиномб ГгорпемБ ЦрБНоевикшмБ" — тако пише иред иасхалиЈом и синаксаром. Но ко је управ саставио тај псалтир и придани синаксар, да ли штампар Макарије или који други јеромонах, и зашто је незнаник тај међу свецима поменуо св, Саву и св. Арсенија и преподобнога о. Симеуна и СтеФана Дечанскога, а св. краља Милутина, којега је сам цар Степан увек звао и називао „свети кралБ" и св. кнеза Лазара изоставио, ја не знам и не знам, кога да због тога нропуста окривимо, и да ли је ко крив, што са св. Симеоном и св. Савом није поменут ни велики „ вб милостиннхб краљ Милутин, ни велики мученик косовски, св. кнез Лазар ? Кажу, да се у Синаксару (месецослову)

еванђеља, које је трошком Тројана Гундулића штамнао јеромонах Мардарије у српском Београду г. 1552. међу свецима помиње само св. Сава и св. Симеун — и нико више од срнских светаца У једном од сгаријих Летопису М С. описује се Божидаров и Јеронимов Псалтир и каже се, да се од српских светаца помињу само они, који су и у Псалтиру Ђурђа Црнојевића поменути. Разлика је само у том, што но А. Драгосављевићу дан св. Саве пада на 12. Јан. и што код 15. Јуна стоји : „и вб тожде дбнб и вгдо†дкнђ " и ништа више. Није ми сада нри руци, али имам у манастиру штампапи календар или месецослов, који је морао бити саставни део некога у XVI. веку печатанога молитвеника најмањег, тако званога џепнога Формата (Тазсћеп-Гогта!) и знам и добро. памтим, да ни у том календару нема иомена ни св. краљу Милутину, ни цару Урошу, ни св. кнезу Лазару, и т. д. Па кад све то знаш, промислиш се и размислиш, тпта онда да мислиш о тим српским штампарима, тим Макаријама и Мардаријама, тим Генадијама и Мојсијама и како су се већ у своје време звали и писали у XV. и XVI. веку ? (Наставиће ое.)

0 назаренима и њиховом учењу. Пише Југ СтаникиЂ парох. (Наетавав.) Но неће бити тако. Ни учитељи, вође и пастири цркве Христове у времену иосле ,,половине Ш. века," баш као ни они до „иоловине Ш. века" не беху никакови силници и отмичари, „частољупци и господствољушш", него то беху насљедници, прејемници и земеници апостола, односно апостолских ученика у служби свештеничкој, квји прожети љубављу ка Христу и пуни ревности за славу и напредак цркве Христове и самој се ц рској власти противити хтедоше, те за нротивност ту и самој смрти у очи ногледати смедоше, имајући на уму речи, унраво наредбу апостолову: „ти трпи зло, као добар војник Исуса Христа". (П. Тим, 2., 3.) Као што „добар вејник" на „мртву стражу" постављен, спазив непријатеља не миче се са места него остаје где је, и гине;