Српски сион

О јр . 532.

„СРПСКИ СИОН."

В р , 33

восадској државној гимназији са радом професора у српској новосадској гимназији. Ови су више оптерећени у том од оних, па ппак нису онако награђени, као државни нрофесори, ма да их у том изједначује кр. рескрипт од 10. авг. 1868., и кр. резолуцпја од 4. јануара 1897. год. Овако шиие о том г. колега у IV. оделењу своје књижице, где се дотиче и наплате карловачких својих колега, иа о том овако пише: „У Ср. Карловцпма има српска велика гимназија, која је по истом кр. рескрниту од од 10. августа 1868. у свему Јвднака са српском новосадском гимназијом. Т1а гмак нису једнаке. Једним ћу примером ту фактичну неједнакост да илустриран. 1. октобра 1867. почела су служити два млада Србина као професори на срп. вел. гимназији у Новом Саду. После неколпко година — 26. новембра 1876 — један од те двојице оде за ирофесора у Сремске Карловце, а други је и данас професор у Новоме Саду. 1. октобра 1897. обојица имала су 30 година службе; и један и други слјже у оквиру српскз автономије, и један и други живе под окриљем истог закона — краљ. рескрипта од 10. августа 1868., па ипак онај ирофесор у Сремским Карловцима, већ је впше година, како има већу плату од свога колеге у Новом Саду, и од 1. октобра 1897. онај професор у Сремским Карловцима има за 400 фор. ве~&у илату од свога колеге у Новоме Саду! Држим, да је ова.ј пример доста, па да свакога увери како се иоред свега јасног законског наређења гтак са гимназијом новосадском поступа онако, како иостута зла ма&ија са својим пасшорком, ма да пасшорак са својом чесшитошЛу заслужује, да се с њиме леише иостуиа " У овом криви г колега оне „ који ведре и облаче на нашем автономном небу " тврдећи да намере „ наших меродавних фактора пису никако пријатељске, шта више јако су неиријатељске ирема гимназији новосадској. и Овако се жали наш колега, г. А. М. Матић, а ми читајућн гакове редове у посланој нам књижици молимо свога колегу, да се не жали толико, и да прочита овај рачун. Неиспитани ирофесор у новзсадској гим- ј назији има годишње 800 фор., а у карловачкој; 540 фор., ту је, дакле, диференција за

260 фор. годишње, и тако новосадски суиленат ирофесор има 260 фор. вигие од карловачког. Кад један новосадски супленат професор иоложи своје испите, има по садањем мерилу основне плате 1200 фор., а карловачки: 900 ф Сваке, дакле, 1одине има новосадски ирофесор 300 фор. више од карловачког , а то за првих иет година чини 1500 фор. више од карловачког. Других пет година са петогодишњим доплатком има новосадски професор 1300 фор. годишње, а карловачки: 1100 фор. Сваке, дакле, годпне има повосадски професор 2 00 ф. вигие од карловачког, а то за других иет година чини 1000 ф. вгже од карловачког. Трећих пет година са петогодишњим донлатком има новосадски професор 1400 фор. годишње, а карловачки 1300 фор. Сваке, дакле, године има новосадски ирофесор 100 фор. више од карловачког, а шо за треКих иет година чини 500 вгте од карловачког, Тако је новосадски ирофесор за ирвих иетнаест година редовне службе наилаКен са 3000 фор. више од карловачког редовног ирофесора. Од 15 — 20 година службовања има новосадски професор са доплатком 1500 фор. годишње, а карловачки исто толико: 1500 фор. У тим дакле годинама су у илати једнаки. Од 20 —25 године службовања има новосадски професор са дочлатком 1600 фор. годишње, а карловачки 1700 фор. У тим годинама прима карловачки професор 100 фор. годишње вшне од новосадског, а то чини за 5 година 500 фор. више од повосадског. Од 25—30. године службовања има новосадски професор са доплатком 1700 фор. годишње, а карловачки 1900 фор. У тим годинама прима карловачки професор 200 фор. годишње више од новосадског, а то чини за 5 година 1000 фор. више од новосадског На свршетку тридесете године, кад је време одмору (пензији), кад се све срачуна, добио је новосадски професор за првих иетнаест година 3000 фор. више од карловачког, а за других петнаест година добио је варловачки ирофесор 1500 фор. више од новосадског. Према томе добгло је новосадски исиитани ирофесор гтак 1500 фор. вгше од карловачког за цело време свога рада, или '"добџо је карловачки 1500