Српски сион

С тр 566.

„СРПСКИ СИОН."

1>р. 35

вођа опозицијоне фракције) не би никад учинио, зашто онда, и из каквих нобуда, долази г. барон, да тако што захтева од свога Патријарха и да му замера кад тако шта не учини ?! Ако г. барон данас не увиђа неоснованост својих приговора, и свога рада, судба, која ће иостићи „кораке" сазване конФеренције — и резултат целога његова рада увериће га о тој неоснованости, кад тад. Ми смо и о томе, и о многоме чему, гледе г. барона, уверени. —р—

IX. Редовна скупштина Свештеничкога Удружења у Србији. Дана 19. августа о. г. отпочела је IX. редовна скунштина Свештеничкога Удружења у краљевини Србији свој рад у дворани Београдске Велике Школе. Пре отварања скупштине било је у саборној цркви нризивање Светога Духа и одржан је помен блаженоупокојеном митрополиту Михаплу. У 10 сати отворио је иретходно скуиштину председник главнога одбора г. Никола БожиК сходним говором, а за тим се прешло на дневни ред. Чланова је било на окуиу 250. Изветтај о екупштинском раду доносимо ио „Београдским Новинама". Предузето је конститујисање скупштинско, при којем је за иредседника са 170 гласова изабран г. Никола БожиЛ, а за потпредседника акламацијом прота г. Вића Јовановић из Јежевице. Ва секретаре иаабрани су били: г.г. игуман Методије, Коста Костић, Михајло Јаковљевић, Стеван Самарџић и Димитрије Михајловић. Пре него што се прешло на сам рад скупштински, председништво је ематрало за дужност, да телегра®ским путем у име целе скупштине поздрави Његово Величанство Краља Александра. На тај поздрав стигао је брзојавни отиоздрав Краљев овога садржаја: „Благодарим на ноздраву отачаственог свештенства и желим његовој овогодшињој скупштини благодатан рад за добро наше свете иравославне цркве и служитеља Божјега олтара." — Изабрана је депутација, да позове високоиреосвештенога госп. митрополита Инокентија, да свечано изволи отворити скупштину. Високопреосвештени се нозиву одазвао. После подне истога дана је скупштина наставила свој рад. Ирочитан је опширан извештај о раду главнога одбора и уређивачкога одсека „Весника

Сриске Цркве". Том призиком повела се кратка дебата. Свештеник г. Марко Петровић, парох Београдски, из самога извештаја види, да је главни одбор свештеничког удружења, обраћајући своју пажњу често пута и незнатнијим појавама, превидео једну веома знатну и несрећну појаву — конкордатско питање. Он замера главноме одбору што није учинио у то доба ма какав отиор конкордату са иапском црквом и изјавио је жељу, да то главни одбор учини првом ириликом кад то питање искрсне. Председник г. Божи1> објашњава се са г. Петровићем, уверавајући га, да никоме из одбора није промакла појава коикордатског питања, а да га не види, него је она пала баш у оне дане, кад је главни одбор имао да ради на животним интересима свега свештенства. Осим тога главни одбор није смео поводом тога иитања ништа да ради, што је у свима новинама штампана исправка, која је из мнтрополије службено пуштена, дајетопитање скинуто са дневнога реда. — Међу тим извештај је примљен без измене. Одмах после тога предложио је г. Божић, да скупштина изабере за ночасног члана свога удружења високопреосвећенога митронолита г. Инокентија, што је једногласно усвојено. Према дневном реду у 4 сата носле подне била је свечана седница скупштинска у спомен блаженоупокојенога митрополита Михаила. На ту седницу дошао је и седи архипастир виспреосв. г. Инокентије. Дугу и лепу беседу о животу и раду покојнога архипастира држао је г. Божић. Пошто је завршио своју беседу г. Божић нришао је виснреосв. г. митрополиту Инокентију, поздравио га је кратким говором, извештавајући га о избору за почасног члана, и у г моливши га, да се тога избора прими, предао му је диплому. Седи архииастир био је ганут овом иажњом скупштине, и он, видећи у томе знак добре воље свештеника, да раде заједно са својим архијерејима, примио се тога избора. Уз узвике: „Живео високопреосвештени г. митрополит", оставио је исти скупштинску дворницу. На предлог свештеника г. Николе ТриФуновића скупштина је решила, да се говор г. Божића отштампа у засебну књигу. Скупштина је усвојила тај предлог. Прочитан је за тим и нримљен без примедбе извештај благајне свештеничког удружења. На предлог главног одбора скуиштина је овластила главни одбор, да у сноразуму са Архијерејским Сабором подигне споменик на гробу митронолита Михаила.