Српски сион

С тр . 616.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 38.

је вредно, а нас Србе може веселити, као што се можемо и поносити тиме, да се је српско појање чуло п на духовноме концерту, што је приређен, у Петроградској Духовној Академпји по наредби прокурора св. Синода рускога, добро познатога и славнога Побједношчева. Концерат је даван у почаст високих енглеских гоетију руских. међу којима је био п војвода Њукастелски са супругом; Виркбек, нрофесор Оксфордског универзитета, чувен са свога заузпмања око зближења англиканске цркве са иравославном, Мистер Перот, специјалпста у црквеној музици и др. Из Мокрањчеве композиције певано је, како то каже „Црквени Весник" Петроградски, сербское „Достоино естх' ! . Допало се веома и Русима и Енглезима. А како да и не -- кад је лепо! (Православље у Русији.) Према извештају оберпрокурова рускога св. синода, у Руснји су поводом ступања на престо Николе II. и његов^ брака подигли 6 цркава. 9 капела, 4 црквене зграда, 7 иконостаса, 260 пкона, 47 рпза (сребрних и златних) на нконе, '42 крста за часну трпезу и за изношење, 6 зкона. 86 застава црквених, 46 кандила 16 плаштаница, 11 гробница за плапгтанице, 14 кадионица, 13 парохиских школа и 12 школских здања. Ради спомена цара Александра Ш. св. синод је решио, да се у Петрограду подигне црква и уз њу дворазредна иарохнјска школа, као и да се скупи фонд, из кога би се давала потврда ђацима у парохијским школама. За владања Александра Ш. заведено је у Русији 25 нових архијерејскпх катедара, тако даје крајем 1894. г. било 64 епархије са 37 викаријатстава. Кад је Александар Ш. сео на престо, било је у Русијц 631 манистир (од којих 183 женска); при крају његове владавине било је 774 манастира, од којих 252 женска. у којима је било калуђера 7590, калуђерица 7350, послужника ђака 6700, послужница 22.000. За владање Александра Ш. саграђено је 6000 цркава. Што се тиче свештеносмужитеља, њихов је број порастао за 13 годпна са 9160, те нх сад има 56 900, а причесника има иреко 44 400. Виблнотека је при црквама са 6020, те их сад има 22.270; болнпца поред цркава п манастира норасло је са 67, те их сад има 116 на 2110 лпца. У споме« на чудно спасење царске породице саграђено је у Русији до 1896. године 126 храмова 352 каиеле, 17 звонара, 30 црквених ограда, 116 пконостаса, 2873 ћивота са иконе, 54 ризе на пконе, даровано је 152 крста на часне трпезе и за изношење, 434 барјака, 324 кандила, 45 плаштаиица, 24 гробннце »а плаштанице, 17 кади-

оница, 685 звона, подигнуто је 107 парохијских школа, 81 школско здање, 12 домова за болне, 3 склоништа и основано је неколико друнгтава умерености. У руској православној цркви било је 1894. год. 75,659.700 душа. За владаља Александра III. прирасло је природним множењем 11,327.930 православних душа и 234.030 душа од оних, који су примљенн у Православље пз других вера. (Слика Паје ЈовановиБа — „Таковски Устанак") Позната нашем свету радња Петра НиколиЉа у Загребу, која је у олеографији пздала већ впше слика из српскога народнога и псторијскога живота, па и слику уметника Паје .Товановића „Сеоба Срба", издала је и слику истога уметника: „Таковски Устанак", што ју ,је овај израдио за краљевски двор у Србији. Композиција и группсање на слици, моменат што га п живост којом га приказује, као и изразитост типова на њојви — ове то чпни слику и лепом п мплом Србину сваком. Штета, Да уметник, који знамо да и најмањим ситницама посвећује студије и не жали труда ни времена да их проучи, штета велпмо, да није знао за портре архимандрита враћевшнпчкога Мелентија, којп је на слнцн — не изузимајући ни самога Милоша — најизразитија личност. Тај портре се данас налази у Митрополији Београдској код високопреосвенггенога г. митрополита Ииокентија, који прибира ликове свију Митрополита Србијских. Олеографска израда слике је укусна и лепа, а оквир слике је позлаћен, фин и леп. Величина слике је 95 см. ширина, 63 см. впсина, оквнр широк 13 см. Дена је на отилату 30 фор., а за готов новац 27 фор. Слнка вреди препоруке и нека је преноручена српској кући, којо.ј може битп да је купи. (Папина имовина) — Ниједан римски папа није добиЈао тако много поклона, као што је до данас добио садашњи рпмокатолички папа Лео ХШ. Сви ти псклони остаће носле његове смрти у једном нарочитоме музеју. Папа Лео добио је као поклон: 28 митра (тијара) окићене драгим камењем, 319 крстова разне величине, од сувога злата и окпћених камењем, 1200 чаша од злата п сребра, 80 прстенова, међу којима је један од султана и који вреди 125.000 рубаља, а један од Кригера, иредседника трансвалске републике, алмас дијамант, у вредности од 5 милиоиа рубаља, даље 16 утвари окићених дијамантина, 884 путпра (остензера) од злата и сребра, 7 златних и 7 сребрних статуа, и још око 1000 разннх предмета скупоцене вредности и вештачке израде. Вредност свију тих ноклона износи у најмању руку 50 милиона динара. Приватна имовина паиина у разним банкама не ће бити мања од оне, [коју је