Српски сион

(>Р 38 „ОРПСКИ

оставио папа Пије IX, — Скромна суиитгд од 40 милпоиа динара у злату.

Нове књиге. Шематизам 7 травославне СЈтске епархије Пакрачке за годину 1898. Издала управа епархије Пакрачке. (Наставак.) Еиискоти еиархије иакрачке: I. СоФроније Подгоричанин. 1705 — 1710. Први православни епиекои пакрачки. Посвијећен патријархом Арсенијем Чарнојевићем за елископа пакрачкога на Спасов-дан 17. маја 1705. у манаствру Крушедолу. Чим је дошао у Пакрац, он је потражио да му се даду на уживање земље, ливаде, воћњак, и виноград, што је имао и уживао Петроније ЈБубибратић, бивши у Пакраду унијатски епископ; и он те земље заиста и добије у посјед и на уживаље, најприје писмом, што га је на њега нод 4. сент. 1705 уиравио А1ехапс1ег Јоаппез <1е КаПапеск, 8асгае Сае§. Ке^. Ма1е81а(;1б СопбШапиб, Кео'П1 81аУошае гесирега!агит рагИит ЈиЛех Ке&тб е! Ргае&с1и8 СатегаПв Послије је иетл колацијонални лист потврдио на молбу епископа пакрачкога НикиФора Сте®ановића у Осијеку дне 6. маја 1728., 8асгае С. А. К. МајевШдв СопбШаппб, Ггае1 'есШ8 Јис1ех Ке§'Ш8 КазсЈапогит, пес поп СатегаНв Уиргетиз Б1гес1ог е! 8иргети§ Регсер1ог Ке§ш 81ауоиГае е! ВисаШз 8угтП, N1со1аив ^паШк 8еп§'. Наиослијетку је крал.ица Марија Терезија декретом својим од 30. јула 1749. потврдила све иосједе и границе земаља, које иринадају епиекопији пакрачкој, дакле све, што је Петроније ЈБубибратић држао и уживао, а СоФроније Подгоричанин знао и умио задобити. 23. апр. 1710. изабран је за митроп >лита карловачког. Преставио се у Карловцима 7. јан. 1711. II. Ваеилије Рајић. 1713 — 1714. Он је био егзарх патријарху Арсенију Чарнојевићу, и он је допратио часно тијело патријарха, који се преставио у Бечу 27. окт. 1706. од Будима Дунавом до Карловаца и дал^с до Крушедола, гдје је сахрањен. Изабран је и иосвијећен за епискона пакрачкога митрополитом Нићентијем Поповићем, но енископовао је кратко врпјеме. Ш. Гаврило Поповић. ( Бугарин) 1714— 1716. Изабран и посвијећен за епискоиа пакрачкога митроиолитом Вићентијем Поповићем. Умро је од ножа Дамјана Роме, пароха из Суботскога Јрала. IV. Атанаеије Радоеављевић. 1717. Изабран и носвијећен за епискоиа пакрачкога митрополитом Вићентијем Поповићем 1717. год. V. Никифор Стефановић. 1722 — 1743.Родом из Гргуреваца у Сријему. Пострижник манастира Хопова. Изабран и посвијећен митрополитом Вићеитијем Поповићем 1722. Године 1743. резигнирао је на епархији и преставио се у Пакрацу

СИОН." О ТР . 617.

1750. априла 20., гдје је и сахрањен у свјетотројичком храму. Под њиме је дограђена године 1732. јужна пола пакрачке еписконске резидепције почам од улаза. VI. Софроније Јовановић 1743—1757. Родом из Новог Сада. Пострижник мапастира Хо пова. Још за живота предшастника свога носвећен је за епископа иакрачкога патријархом Арсенијем IV. Јовановићем Шакабентом 23. марта 1743. Преставио се дне 26. децем. 1757. и сахрањен у свето тројичком храму у Пакрацу. VII. Арееније Радивојевић. 1757—1770. Родио се у Сент-Андреји. Био је на двору епископа будимскога Василија Димитријевића(Д 129—1748.), којп га рукоиоложи за ђакона 2. јуна 1734. Послије прешао је у Карловце гдје га митрополит Павле Ненадовић руконоложио 1749. за ирезвитера, и имјеновао за егзарха сријемскога, а за епископа пакрачкога посвијетио га 2. Фебр. 1759. Године 1763. постао је угарски племић а 1770. прешао за епискона будимскога, а 1774. за бачкога, гдје је 1781. стављен у пензнју. Престави се 2. откобра 1783. \ 7 Ш. Атанаеије Живковић. 1770 —1781. Родио се у Сегедину, гд.је је био касније нарохом и протопресвитером, а послије као удовац прими монашки чин 15. авг. 1755. у манастиру Ковиљу, у коме је нослије био игуманом, а за тим иосвијећен је за епискоиа иакрачкога митрополитом Јованом Ђорђевићем на Благовијести 1770. Под овијем епископом присаједишена је епархија сјеверинска пакрачкој 1771. године. Он је 1781. ирешао на еиархију бачку, гдје је умро 12. марта 1782. IX. Јоеиф Јовановић Шакабент. 1782 —1784. Родом из Ирига, а синовац патријарха Арсенија IV. Шакабенте. Као младић око 16 година рукоположен је за ђакона 1758., а 1774. за ирезвитера, и те године ступио је у манастиру Раковцу у монашки чин и произведен 1. нов. у саборној цркви карловачкој за архимандрита. Посвијећен је за епискоиа иакрачкога митрополитом Мојсијем Путником у Карловци 1781. јула 31. Као владика пакрачки има заслуга у обрани народа генералата вараждиискога од навале унијатске и за оснивање Фонда школско богословског. Године 1784. премјештен је на епархију бачку а одавде на вршачку 1786., гдје је умро 19. дец. 1805. X. Павле Авакумовић. 1783 — 1786. Рођен у Сент-Андреји, био је брат Стевана епископа г. карловачкога, а послије темишварскога; поро дице племените. Руконоложен је за ђакона 29. јула 1761., а 1764. септ. 26. у манастиру Раковцу пострижен за монаха. Митрополит Мојсије Путник посвијетио га за еиискоиа у Темишвару 29. окт. 1783.; а 1786,