Српски сион

С тр . 618. -ОР ПСКИ СИОН." Е р. 68.'

премјештен је из Пакраца у Арад, гдје је умро 1816. XI. Кирил Живковић. 1786 -1807. Родио се у Пироту 1780. Пребјегао е родитељима у Футок 1737. Монашки чин нримио је у манастиру ЗограФу на св. Гори 1749., а 1750. рукоположен за пресвитера. Много је путовао, по Русији до Петрограда и Италији до Рима. Наетојатељем манастира Гргетега постао је 1778. а 2. јунија 1786 , посвијећен је у Карловцима за епископа пакрачкога. Бавио се и књижевношћу и написао и издао у Бечу 1794.: „Житије св. срб. просвјетителеј Симеона и Савви", а 1803. у Будиму: „Свјашченомученика Петра нареченога епископа дамаскаго двје книги о человјеческом 1. истином јестетвеном разумје, 2. о духоЕном (душевном) разумје." А да јо волио књигу, доказом је и то, што је многе и то веће и скупоцјеније књиге, понајвише црквене, купио за свој новац и остављао епископској библиотеци у Пакрацу, гдјеје умро мјесеца јула 1807. и сахрањен у светотројичком храму. ХП. Јосиф Путник. 1808—1828. Родио се у Новом Саду 1777. из породице племените и био је синовац митрополита Мојсија Путника. Године 1798. маја 16. рукоположио га је за ђакона митрополит Стратимировић и задржао на своме двору. Године 1800. јануара 30. ступио је у монашки чин у манастиру Крушедолу, из кога је манастира нослије иремјештен у манастир Гргетег за архимандрита. Год. 1805. ностане мандатаром епархије вршачке, а поелије и администратором њеним, а 1808. јулија 12, посвијећен је за епископа пакрачкога. Дошавши у Пакрац као владика одмах је предузео поправку скромне резиденције. За његова владиковања школе се дизале, цркве градиле; свештенству је пак на срце стављао да врши дужности своје; захтјеваше дисцинлину и ред. За доба његова заведена је по Превишњем налогу и у Пакрацу богословска школа 1822., за пакрачку и горњокарловачку епархију. За пуних шест година плаћао је два проФесора из свога властитога. По спољашности евојој лијеп, имао је лијепо и срце, а и ум украшен знањем и врлинама. Био је њеко вријеме и администратор епархије арадске, а 1828. иремјештен је на епархију темишварску. Умро је 4. нов. 1830. на двору своме Шуманди, те пренијет и сахрањен у свјетовазнесенском храму у Темишвару. ХШ. Георгије Храниелав. 1829—1839. Родио се у Руми 8. нов. 1775. Послије одлучно свршених филозофских и нравничких наука, прими се проФесуре на гимназији карловачкој, гдје је служио од 1804. до краја 1812. Послије ступи у чин свјештенички и митро-

полит Стратимировић руконоложи га за ђакона 6. окт. 1812. По том 11. јан. 1816. прими чин монашки у ман. Крушедолу и 2. јуна 1818. буде рукоположен за презвитера, а 28. нов. 1821. рукоположен за архимандрита и настојатеља раковачкога манастира, кога је стање јако подигао. Од 1813. па до краја 1827. нредавао је у богословији разне приједмете, а уз то је био нотар архидијецезални и апелаторијални, а од год. 1826. и репрезентант архидијец. консисторије и Фрушкогорских мапастира на конгрегацијама сријемске жупаније. За епискона пакрачкога носвећен је митрополитом Стратимировићем 24. јануара 1829., а превишњим ријешењем од 26. маја (7. јуна) 1839. премјештен за епископа бачкога у Н. Сад, гдје је умро 22. јуна 1843. и сахрањен у саборној цркви. По смрти митрополита Станковића (■(• 31. јула 1841) био је администратором митрополије до избора митрополита Рајачића 1842. Био је човјек класично изображен, а живота чиста и уредна. Био је и ванредно штедљив, но зато је и могао да стече и остави иза смрти своје на осамдесет хиљада Фор. Б. В., који су ишли у фонд нар. црквени. Стефан Поповић. 1839—1843. Родио се у Чакову у Банату. Више је година пробавио у Вршцу као биљежник консисторијални и проФесор богословије. Бијаше њеколико година настојатељ манастира Ковиља и то као архимандрит од 1835., на до новембра 1839. За епискона пакрачкога посвијетио гаје митрополит СтеФан Станковић у Карловци 17. септ. 1839. Премјештен 1843. на епархију вршачку. Преставио се наглом смрћу у селу Бежанији дне 21. јуна 1849. и отуд иренијет и сахрањен у манастиру Фенеку. XV. Стефан Крагујевић. 1843 — 1864. Родом из Осијека. У чин монашки ступио је у РакоБцу 12. марта 1728., а 18. марта исте године рукоположен митрополитом Стратимировићем за ђакона и као такав отишао је са епископом далматинским Јосифом Рајачићем у Далмацију, а послије пријеђе с њиме године 1834. у Вршац и ту га исте године рукоположи исти епископ за презвитера, а 1838. лицем на св. Саву рукоироизведе га за титуларног архимандрита хоновскога, а 1839. премјештен би за настојатељаархимандрита у манастир Ходош. Год. 1842. именован је генералним викаром епархије далматинске, којом је епархијом унравл>ао до 18. марта 1843. На Ђурђев дан 1843. посвијетио га митрополит Јосиф Рајачић у Карловци за епископа пакрачкога. Настојавањем ионајвише његовим подигнута је уз катедралну цркву лијепа двокатница за богословију, но касније била је у истој кући и препарандија. Исто су тако заузимањем његовим код бана Јелачића године 1848. иосљедњих 5 унијата из