Српски сион

„смски сион*.

Разлика је између сталног одбора и садашњег саборског одбора у томе, што је онај био чисто извршна власт, а овај је уз то још и највиша управа народноцрквених фондова и фундација, управа и надзор народно-црквених добара, а иртремено и друга односно трећа инстанција у административним стварима. На сабору 1874. приговорило се овако устројеном саборском одбору, помешане природе; нарочито се томе опирао главни творац сталног одбора, који је хтео, да одржи ову установу као чисто извршну власт, а за друге послове да се устроје засебни органи. Овим оправданим приговорима није се противио начелно ни сам тадашњи сабор, но према тадашњим околностима и у тој жељи, да што пре добије у своје руке управу фондова, конструисао је данашњи саборски одбор, али као П. односно Ш. инстанцију иривремено, док се не установи орган на ту цељ, као што се то јасно види из прелазних определења §. 29. саборског устројства. Из овога се види, да радикали не појме карактер саборског одбора, кад хоће да је саборски одбор само П. односно Ш-ћа инстација — а друго ништа, те би хтели и легислативу и ексекутиву да споје у једном телу, у сабору. Они не знају, или можда у својој страначкој једностраности и себичности заборављају, на ону чувену изреку, која је толико силно утицала на уставотворне реформе у целој Европи : Н п'у а рот1 с!е 1Шег1е, 1огвдие <3ап8 1е тете согрз 1а ршззапсе 1е§181аИуе ез1 геите а 1а ршззапсе ехесиИуе. (Нема слободе, кад је у једном истом телу уједињена законотворна власт са влашћу извршном). Ако за икога важи ова изрека, о деоби власти, то важи за нас Србе нарочито, који смо ограничени, и у цркви и аутономији, државним врховним надзором у толикој мери, као ниједна друга конфесија, те нас ни моћ самога црквенога закона није ослободила традиција, што се повлаче из апсолутних, па до данашњих уставних времена. Но и ово је такова тема, о којој би се много имало

говорити; за сада пак довикујемо нашем народу: ујдПапШзиз јига! Но и ово што наведосмо, мислимо, да ће бити доста, да је компетенција саборског одбора — и у конкретном данашњем случају разрешења епархпјске скупштине бачке и уништења њезиних закључака — ван сваке сумње. □

Или — или. Једна личност из Загреба, иоја стоји, као што вели „Браник", ван партиЈа наших, написала је у 133. бр. „Браника" чланак, у којем чини данашњем Оаборском Одбору чудне и нелогичне замерке. Сигурно п оиет само зато, да му ипак нешто замери. Н. пр., ево како г. писад замера: „Саборскп је одбор по прапном положају н по делокругу своме врховна пзвршна власт сабора, као аутономна, сабору одговорна влада, који га и поставља. Његова власт траје од сабора до сабора т. ј. од онога, који га је из своје средине изабрао, па до првог идућег сабора, који има да сада и опет нз своје средине други саборскп одбор као и себп одговорну ексекутиву изабере; а и док се тај нови избор не обави, нма стари одбор да постојн, јер једна, пак још врховна управна власч, пе може без нове замене, — онако без трага — ишчезнути. То је и слово и дтх оне установе нашег аутономног закона, која наређује, да управна власг саборског одбора п преко његовога „саборскога мандата" има да траје, док га други т. ј. новоизабрани саборски одбор не замени А то лежи и у самој нарави ствари; зато врло греше они, који садањем саборском одбору поричу „законитост" љегова опстанка." Тек што је ово ре^ао, казује и ово: „Кад је саборски одбор видео, да иарод и сабор у њему више поверења нема, а да државна власт противно и слову и духу основнога аутономнога закона, а противно и сваком уставном обичају пречи сабору избор новога саборскога одбора; требао је сабору дати своју оставку." Г. писац „Браника" н. пр. каже ово: „Саборски одбор знајућп, да му је његов саборски мандат избором новога сабора после његовога конституисан>а по закону истекао, — имао у деловању своме огранпчитп, као влада, која одступа, само ни иајнужније текуће послове, који не трпе