Српски сион

Бр. 47.

„СЈРПСКИ СИОН."

0 штедљивости. Напиеао на љемачки др. Крел. Нревео Милан Поповић у Рељеву. Ми ћемо данас говорити о једној врлини. која је нашим старим врло важна била, али које сада све више и више из куће неетаје, мислим о штедљивости. Додуше, та се врлина на овом мјеету не може тако јаено оцртати, нити са своје користи тако особито препоручити, као што то бива, ако је домаћин и домаћица са својом дјецом и чељадима уче; ако је они својим примјером не еамо за углед истичу, већ и доказују, како се они морају у појединим случајевима у њој вјежбати и служити се њоме. Али, пошто велика већина оних, који су позвани да својом кућом управљају, или није никако научила вјештину штедње, или ју је заборавила; ношто се искрено иризнати мора, да се баш у наше доба, и управ међу нама не налази често пута такових, који управљају опрезно и наметно с оним. што су стекли на путу дужности и корисне дјелатности, а ипак се не одају гадном ципилуку: ви ћете зацијело цјелисходним држати, да је једном вријеме говорити и о овом дјелу хришћанске савршености. Јер што је он важнији за добро појединих и цијелих Фамилија; исто се мање тајити може, да је штедња вјерна чуварица благостања; што је извјесније, да се ми упражњавањем те вјештине привикавамо реду, опрезности и дјелатности: у толико је потребније, да настојимо, да је задржимо у кући; да сасвим озбиљно размишљамо, од чести, шта јој припада, а од чести какве она користи ирибавља; да гледамо, да се с том врлином епријатељимо, да је не изгонимо из својих станова као некорисну и презирну слушкињу. већ да се шта више постарамо, да је код себе задржимо и да је како треба поштујемо. Што служи на нашу ерећу, према томе не можемо бити равнодушни ; и тако ја гајим наду, да ћете и ви ноклонити пажњу тумачењу, које иде за тим, да вам препоручи врлину штедљивости. Бог нек испуни ту жељу. Кх тк1А дни, л-к/ни /иногб нлрод8 с8ф$, и Ш ЊИ$1|1{/ИХ ЧЕСЦ) гасти, мцизклвх 1ис8сх оучжики СКОА, ГЛЛГО/М 1ШХ: /ИиЛ0С(рд8|0 № нлрод'к, гаки> оуж« трн дни прнскдАтх лш'к же гадшн^х гакч> чјткцјј тки I САфкк и Жп8сти и^х (Марко 8, 1 — 9). Та околност, што је сам Госнод, који је но I ријечима, јеванђелистовим, нахранивши толико ј

мноштво с мало средстава, заповједио, да се преостало комађе сакупи, то нас најјасније увјерава, какву је Он важност на ту врлину нолагао. То је наиме штедљивост или она врлина, 110 којој е мудром опрезношћу ноступамо, и отклањамо сваки вепотребни трошак, кад се служимо земаљским добрима. Она стоји између погрјешака ципилука и лакомости на једној и раеипања на другој страни; због тога је она та, која нас сретно проводи иоред два врло опасна гребена, на којима наша врлина и наше благоетање мора на потребан начин да бродолом претрпи. Ипак то ће се врло јагно видјети, ако вам најпре покажем, шта припада штедљивости, али поред тога ако вам нредставим и то, какве користи она доноси. Оба дијела овог тумачења у истој мјери изискују вашу нозорност, јер су је оба достојна. I. Ми се морамо прије свега запитати, у чему се штедња нарочито састоји ? Ја одговарам на то, штедња изискује 1) да своје потребе умјеримо; 2) да и код нотребног трошка не прелазимо преко свога стања; 3) да настојимо, да оно што већ имамо, у колико је могуће сачувамо; 4) да се чак и с оним што је незнатно, мудро нослужимо. Нрије свега гледаћемо, да смо на чисто с тима тачкама. 1. Штецљивост изискује дакле, како сам рекао, да прије свега своје потребе ограничимо, да смо умјерени. Природно је, да су ономе, који има многе потребе, и велике суме потребне да их подмири, и да врло лако наступа несразмјер између дохотка и издатка, ако смо неумјерени у својим похотама, жељама и прохтјевима За одијевање свога тијела, за одржавање и јачање својих снага, нама су додуше потребна многострука средства; наш позив и звање, наш занат и посао, за свој ваљани рад изискује сад ово сад оно ; дужна брига за своје, за одржање газдинства, дужности, које обнашамо као државни грађани, као чланови цркве, чак и душевни живот, нријатељи или сродници ириморавају нас на многи трошак, али колико их има само, који за своје изванредне потребе морају много трошити. Они се не задовољавају с трајним и иростим одијелом, већ су ради, да су гиздаво и драгоцјено обучени; они не иду за тим, да се својом чистотом одликују, већ траже велик број нокућства, који служи меканој удобности, који осим тога са својим спољашњим украсом мора особиту вриједност имати; за свој сто они тра-