Српски сион

С тр 822

В р . 51.

коскресуи из& лиртвк^х, (а свакиданом: ко С ватух & дивенх скш) помцј Г а Тк1: &ллил$1л. За празеике: Крстов дан (14. сент.), Рођење Христово (25. дец.), Богојављење (6. јан.), Цвети, Пасху (Ускрс), Спасов дан и Духове састављени су из псалмова засебни антифони, којих је садржина у свези с догађајем који се светкује. У ових антифона се мења други и трећи припев, тако да се садржпна другог нринева односи на дотични празник н. пр. на Крстов дан: Спаси гш Окше БожТи, плот У јо распнкшсА, пок>цј Т а Т кк ЛллилбТа; на Рођење Христово — рожджсА Ж Д-кш . . . на Преображење — преовразиккжсА ид гор-к ... на Цвеги — козскдкш нл жревд . .. на Пасху (Уекрс) — коскрескш изх Л1{'рткк1хх . . . на Спасов дан — кознескшса ко сла'к'к . . . на Духове — Сгплси нк1 Оут^кшитшо, Вллгш...; а припев трећег антифона је тропар празника. Последњи стих трећега антифона назива се входни стих или входное; а то због тога, што га ђакон изговара при малом входу. Тако н. пр. на Пасху казавши прел1$дростк прости! додаје и входни стих антифона: Ех церккл\-х клагослоките Еогл, Господл (0 исти^чникх 1срл'= илекк1\к", а народ му одговара појањем тропара: ХрТстосх воскресе изх Л|{'рткк1\х и т. д. (Овако бива у Русији, код нас је ушло у обичај, да се входное отпоје и тек по томе да се поје нразнични тропар.) Л идологјонх је реч грчка и у преводу значи скуп цветова (овежањ цвећа). Овим се именом назива црквена књига, у којој су скупљене службе Госнодских и Богородичних празника и главних Светитеља преко целе године. Службе су ове извађене из свију дванаест месечних минеја. ДнтТ)(рТстх. Ова је реч грчка и значи ирошивник Хрисшов. Овим именом може се назвати сваки онај који се отпађује од Христа и Његове свете Цркве, или који ју гони (I. Посл. Јов. гл. 2). Но по преимућству овим се именом назива главни противник Христов, који ће се о свршетку света на земљи појавити, за месију се издавати и многе верне на пут пропасти одвести. Појава, делање и свршетак његов опширно су предсказани и описани у откривењу св. Јована Богослова. & п о с т о л х, је реч грчка аттаатоХос; и значи иослаиик. Овим је именом назвао Господ наш Исус Христос оних дванаест ученика Својих,

које је за време земаљског живота Свога шиљао кх погившил1х овцлл1х ДОЛ1Л 1срл'илевл, а по славном васкресењу Своме из мртвих, широм целога света, да нроноведају Евангелије царства Божјег. После вазнесења Господа Исуса Христа на небо, на место погинулог Јуде Искариотскога, коцком је прибројан био к лику дванаесторице Апостола Матиј. По томе не од људи ни по човеку, већ од Самога Господа Исуса Христа призван бејаше на апостолску службу Павле; он је по преиЈиућству постао апостолом незнабожаца. Осим поменутих апостола, света црква с пуним правом даје име апостола и осталој седамдесеторици ученика Господњих, који се по вазнесењу Господњем на небо ревно потрудише, проповедајући свето Евангелије и тако постадоше посланицима његовим. Осим тога било је у разна времена Промислом Божјим изабраних људи, који су се својим определењем и својим деловањем приближавали светој служби и високом достојанству апостолском. На иример римски император Еонсшаншин и мати му Јелена , уништили су љута гонења противу Хришћана, ширили и утврдили су Хришћанство у римској држави, која је обухватала скоро цео тада, познати свет; Св. Кирил и Мешодије много су се потрудили проповедајући Хришћанство међу јужним и западним Словенима; Сшефан Немања, у калуђерству св. Симеон Мирошочиви, са сином својим св. Савом, утврдио Хришћанство међу Србима; Руски велики Кнез св. Владимир примио је Хришћанство и обратио у њега руски народ; св. Нина просветила је Грузију светлошћу Христове науке; свети Сшефан епископ пермски — сматра се за нросветитеља Пермена, Зирјана и других становника северо-источних предела Русије. Ови и други слични им заслужни људи због светости живота и због апостолске ревности, којом су ширили спасоносну науку Христову, називају се равно-аиосшолнима. . У црквеној употреби аиостолом се назива још и књига, у којој се налазе дела и посланице светих Апостола. Садржина ове књиге, осим поделе на главе и стихове, подељена још и на 335 зачала (одељака) црквених с назначењем на крају књиге, којега дана, које седмице и којега месечног дана треба које зачало читати у цркви нри Богослужењу.