Српски сион

Вк 51.

(Ј тр . 823.

Лртосх је реч грчка и значи квасни хлеб, хлеб који је ускисао. (Свршнће се.) Зашто одмах љутити се. Пропраћајући вест о покрету оснивања васпиталишта за српске девојкв (у Будимпешти) рекли смо, узгред, да би готови били (разуме се ми) оснивању таквога васпиталишта жртвовати и коју вишу девојачку школу, ако не све редом, јер у њима не видимо ностизавање оне сврхе, која им се намењивала и т. д. Рекли смо то, јер смо уверени о нотреби васпиталишта за сржку женску децу, не унуштајући се у оцењивање целисходности и могућности таквог васпиталшпта баш у Вудимнешти. То је питање за себе. Нас загрева за сада сама мисао васниталишта, разуме се онаквих, каква би потребна била заиста за васпитање и образовање српског женскиња и која би евентуално била путпуна накнада за данашње крње више девојачке школе. Но, та мисао „пита осећајима живе симпатије и одушевљења" и г. А. В. А кад би једаред дошло до питања: да ли треба данашње више девојачке школе жртвовати оспивању васниталишта, кака би она требала да буду , без зазора и сад тврдимо, да би их ми жртвовали, онакве какве су све редом. Греши г. А. В. кад с овим питањем доводи у свезу „награду и иризнање људма што су оседили у народној служби". Није о њима реч, него о институцији данашњих виших девојачких школа. Могу извесни људи са гигантском снагом и нечувеном вољом радити у неком заводу, но ако томе заводу не ваља ни основа, ни организација, и много што шта; и ако тај завод нема сам по себи све потребне предуслове, заман труд и рад ревних људи у таквом заводу, који и не може постизавати сврху, ради које и не ностоји. Наша је реч и пала о инетитуцији, а не о раденицима у њој. Наше више девојачке школе су нромашиле своју стварну сврху, којој би требале да служе. У своје време ћемо о томе проговорити опширније, и чуће нас добро и г. А. В. А дотле, нека се стрпи и не љути. Нека мирно спава; не мисли нико, на ни ми укидати ни данашње више девојачке школе, док се не би заменуле бољима и потребнијима. Чланак г. А. В. (у 148 бр. „Браника"), био је дакле излишан као и ражањ „зецу у шуми'*. Далеко је још од остварења замисли Будимпештанских Српкиња. Питање је, да ли је њихова мисао о ва-

сниталишту у Будилтешти и остварива. Ко зна, да ли се тако васииталиште неће у другом којем нашем месту остварити пре? Рано је због свега тога још и -— љутити се. У место онога чланка много би више учинио г. А. В., да је своје мисли и добру вољу поклонио студији о реорганизацији данашњих виших девојачких школа, које нису какве ми Срби баш требамо за своје женскиње , и реорганизацијом којих би оне саме по себи излишним учиниле оснивање других „васпиталишта". Вез те реорганизације, (и не без интерната,) а крај добрих васииталишта, која би нашем женскињу давала потребне и Формалпе квалиФикације, за њихово евентуално и даље школовање, постаће данашње више девојачке школе излишнима. Изгубиће свој га180П Л' е(хе, и нико неће хтети терати неки просветни луксус крај могућности, да подмири просветне потребе. Чудно нам је, да и г. А. В за 25 година свога учитељског деловања и проучавања, није дошао на ту мисао, него се заноси са 6 — 7000 досадањих ученица, као да у овом случају ци®ра више вреди него квалитет. Доброћудном и мирном г. А. В. више би ириличило с тим мислима бавити се, него се гневити, и у некој срдитој љутњи губити обзир и према „благослову св. Синода", а новинарском иолемиком замењивати ладно размишљање и стварну студију. Г. Ђ. М. у „Шк. Одјеку" истина нпје управитељ више девојачке школе, ал' се много коректнијим показао. Упућујемо г. А. В. на његов чланак у броју 34 „Шк. Одјека." Видеће, да и педагози о данашњим вишим девојачким школама мисле као и ми — неиедагози. За више наше девојачке школе штета је, да тако не мнсли и г. А. В. . . . „Створили смо више девојачке школе са задаћом, да буду но својем наставном програму неке средње школе за образовање женскиња у опће. Те се школе овамо, онамо нретворише скоро једино у семинар учитељске школе. Према наставном ирограму у учитељским школама, створен је наставни нрограм и за више девојачке школе, тако да .је овај обим науке увод, за обим науке у учитељској школи. Како је наставни нрограм у нашим учитељским школама стварно једностран, тако је исто према томе и наставни програм у вишим девојачким школама." „Нередовно стање у нашој школској самоуправи, није дало нрилике ни времена да по-