Српски сион

О тр. 826

Л1РПСЈКИ СИОН. а

ЈВ р . 51.

II. Конзисторија, у седници својој од 24. новеибра т. г., иод иредседнигатвом Љегове Светости, преузвпгаенога господпна, патрпјарха Георгија регаила је, оспм осталпх, и ове предмете: За админпстратора новоустановљене парохије у Рајевоч Селу, именован је свргаени богослов Душан Отлакан. — Узета су на знање и доставиће се странкама решење всл. Саборског Одбора гледе ноделења припомоћи односним свештеницима из јерархијског фонда. — На темељу спроведене дпсцинлинарне истраге против јеромонаха В. II. уступљени су сви овопредметни списи конзпсторијалном фискалу с тнм, да против истога јеромонаха подигне фискалну акцију на лишење свештеничког чина; до решења пак ове дисциплинарне парнице премегатенје истн јерожонах из манастира Пр. Главе и причисљен братству манастира Вел. Ремете. — Узет је на знање извегатај надлежног протопрезвитера, да је јереја Николу Иоповића разрешио администрације у Баноштру и исту предао јеромонаху о. Јустину Којићу. — За личног помоћника тешко оболелом пароху у Михаљевци, јереју Петру Трифуновићу, постављен јејеромонах манастира Фенека о. Герман Милошевнћ. — Узет је на знање извегатај надлежног протопрезвитера, да је од админнстрације парохије у Краљевци разрегаио јеромонаха о. Корнелија Вудића и исту предао јереју Георгију Недељковићу. — Молба јереја Стевана Бећаревића, пароха у Бингули, ради повигаења основног улога у свегатеничко-удовпчки мировпнски фонд са 200 на 400 фор. спровегаће се с препоруком всл. Саборском Одбору. Поводом извегатаја надлежног нротопрезвптера, да је црквена скупштина у Вогњу једногласно се изјавила, да прима за свога пароха јединога компетента на псту парохију, јереја" Милоша Узелца, досадашњег администратора исте парохије, исти је за пароха тамошњег и потврђен. — За личног иомоћника остарелом пароху у Добановци, јереју Живојину Тошићу, постављен је јеромонах о. Арсенпје Јеремпћ. (На чланак г. Др. И. В.) Ако не одмах, ипак хоћемо да одужимо дуг г. др. И. В., којпм нас је задужио у 139. бр. „Браника". Познато је, да привремена уредба о уређењу епархија није одредила рок трајању мандата појединих епархијских скупштина, односно епархијских скупштпнара. Г. др. И. В. то иазива празнином п недостатком те уредбе, а то не стоји. Нити састављач те уредбе, нити сабор, који ју је донео, нису можда заборавили тај рок одредити,- него је неодређлвање тога рока (периоде) у дотичној уредби

био захтев саме привремености њезине. Сабор је пак т °ј уредби дао карактер привремености зато, јер је стајао на прагу коначне наше органпзације. Та је привременост, дакле, потекла из те околности. А да Ј е У т °ј уредби установљена периода односнпх мандата, изгубпла би та уредба своју привременост. Г. др. И. В. вели н го, „да је Саборскн Одбор требао изрећи, да и дотле, док сам сабор не реши питање о трајању мандата епархијских скунштина, ижа се сматрати да изабраним скупгатпнарпма мандат траје гаест година дана." Саборски Одбор то није могао и не може учинпти из два разлога. Прво, јер и данас стојимо на прагу коначне органицпје, а друго, јер би Саборски Одбор, кад бн послушао савет г. др. И. В., таквим својим актом, збрисао привременост постојећој привременој епархнјској уредби, а тога права Саборски Одбор нема. Чудно! Г. др. И. В. је у једноме своме чланку (бр. 127 „Бранпка") порицао Саборском Одбору нека права, која овај несумњиво има, а сад му, не само та права не пориче, него му намеће и право, које и нежа. Мислимо, да г. др. И. В. није имао разлога, да напише најновији и онолики чланак, после нашега чланка у 45. броју овога листа. (Како је било у Суботици.) Из иоуздана извора саопгатено нам је из Суботице ово: „И црквена опгатина Суботичка добила је „молбеницу" Новосадске општине с позивом, да јој се придружи. Дрквени одбор наш, у седници својој, која је расправљала прорачун за г. 1899. п спремала га за скупштинску расправу, закључио је, да се жолбеница општине Новосадске жетне просто жеђу списе и не удостоји ни изнети пред скупштину. Црквени одбор је установио у истој седници дневни ред скупштински са једним предметом само, а напме, расправож прорачуна. Према томе закључку црквенога одбора умољен је парох од председништва црквено-општинског, да у цркви публикује сазив црквене скупнггине са тако установљеним дневним редом. Но лични помоћник парохијски, г. Тимотпје Димптрпјевић, публпкујући у цркви сазив скупгатине, много је што шта казао, између осталога позивао је скупштинаре, да сви дођу у скупштину, јер да ће се у њој расправљати и жолбеница Новосадске општине, те „да ће бити борбе на живот и смрт.° Присутни у цркви нашли се у чуду, јер су знали, да г. Димитријевић на то није бно овлашген, и да је закључак црквенога одбора гледе установљенога скупгатипскога дневнога реда друкчији, него гато га је г. Дижитријевић у цркви публиковао. Дрквена скупгатина