Српски сион

Кг. 51.

„ОРДСЈШ

СИОН."

Стр. 827.

се састала п према установљепоже дневнол реду нретресла прорачун. Неколицина (4—5) јбих хтели су, да се на дневпи ред стави „молбеница". Ба то председник изјави, да тај нредмет нвје на дневноме реду, а пошто је овај изцрпљен да закључује седницу. После скуппггине су дотични букачи клеветали Његову Светост, да је „иродао српски народ, цркву и автономпју Мађарима" и т. д., баш таман као п оно што се чинило пред изборе саборске, а последицом чега бележимо: Сјенпчак, Плашки и т. д. Као што смо иавештени, црквени одбор намерава, преч. Конзисторији ноднети тужбу против јереја Тимотија Димитријевића и тражити дисциплинарну истрагу иротив истога. а против оних клеветпика п букача н^мерава поднети крпвичну тужбу код надлежне судске влаети." (Задужбина Белимира Теодорови^а.) Као што је познато, ванбрачии син кнеза Михајла Обреновића, покојни Велимир М. Тодоровић, оставио је српској држави на просветне цели своје добро Негој у Румуиији, које вреди два мплијона динара. Румунска влада је сада решпла питање о овом на следству повољно по српску државу. По румунским законима странци не могу имати непокретних добара у селима у Румуннји, него само у варошима, а сад је краљ Карол потписао указ, којн одобрава Србији, да може наследнти ово добро. И тако ће српска држава добити великодушни завештај покојног Велимира М. Тодоровића, који је постао највећим добротвором српске просвете. Нека му је вечпта слава и хвала! (| Протојереј Кузман Стани!) парох у Темишвару преминуо је у Господу 11. (23.) децембра у 74 својој години, а сарањен је сутра дан. Покојник је рођен у Велом Врду (Славонија,) 8. маја 1825. г., свршио је осам разреда гимназијских и богословију у Карловцима, рукоположен за ђакоиа и за презвптера у новембру 1855. г. 1867., 14. октобра изабран је бпо за пароха градске парохије у Темишвару, а 1884. именован администратором протопрезвитерата Темишварског; за протојереја произведен 13. новембра 1886., а надбедреником одликован 30. октобра 1890. од Његове Светости, преуз. господина патријарха Георгија. У млађим годинама био је покојник врло реван проповеднпк, а од проповеди су му неке и штамнане. Познат беше као церемонпјер и певац лепог гласа п вештога взвађаља. Лака му земља и к'кчнаА пам,лтх!

ОД АДМИНИСТРАЦИЈБ, Молимо и. н. ирешилашнике, да нам иодмире дужиу прешилашу. Нарочишо молимо славне црквене оиштине, да нам иодмире, како дужне ирешилате шако и ирисшојбе за сшечајеве и огласе, те да нам не чине и иосла и шрошка, што га сносимо, неједаред иошраживајуЛи од њих своје тражбине. Ако је чекања и чекамо, али је време, да се наши дужници сеше своје дужносши. Јавна захвала. Благородни г. Евгеније Думча, становник и градоначеоник вароши Сент-Андреје, не само да је прошле године у Б. Калазу из темеља подигао нову школу тамошњој Српчади, иего је п свечану реч. задао, да ће за целог живота свога још и са 300 фор. годпшње редовно потпомагати српске вероисповедне школе у протопрезвптерату будпмском, од које је своте ове године и нашу сиромашку општину са 50 фор. великодушно изволео потпомоћп. Па, да би чувство благодарности ове општине на том мплодару благородног дародавца и свога спољашњег израза нашло, у име целе сиротиње наше овим му изричем јавну захвалност са топлом жељом и молптвом у Вога, да му Свевишњи подари још дуга века, среће и благослова Свога, да би са својом дарежљивом супругом заједно, — а на утеху свијух сиромашкпх школа протопрезвитерата будимског и на ширење и утврћење српске свестп свој завет још дуго и много испуњавати могао. У Чобанцу на дан св. оца Николаја 1898. Јереј Стеван Ђурђевић парох. КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. Моп^епе§гша. Прилошци историји Црне Горе. Прештамцано из ,Бр. Кола" за г. 1897.— 1898. Срем. карловци Српска Манаст. Штампарија. 1898. Цена 1 фор. авр. Позпв на претплату. „Одлучио сам у посебној књизп „Биједни људи" издати своје дојакошње приновпјетке и слике из горњо-крајишког народног живота. Књига ће пзнијетп десетину штампанијех табака у издању, колико год могу, љепше, а стајаће 2 круне, јер су овакови издаци скопчани с огромнијем трошком. Рад бих, да књига угледа свјетло с новом 1899., годипом, с тога све прпјатеље и познанике и свако племенито срце молим, да се заузму око скупљања претнлате и да ми новац шаљу у напријед на моју, ниже означену, адресу, — а за награду десета им књига на уздарје! У Загребу, почетком децембра 1898. Милан Будисављевић, зкк!. рћП. 2а§те1), Ме(1иНсеуа иЦса 1л\ 36.