Српски сион

„СР11СКИ СИОН."

Бр. 3

га дозову и провидећи у њему благодат Божју, постави га епископом. За време Дијоклецијанова гонења св. Александер био је бален у огањ, удостојио се мученичкога венца. 6 Ето високих примера праве смирености, праве сиротиње духовне. Њима смо се дужни руководити нри вршењу заповеди Спаситељеве — благо сиромашнима духом: јер је њихово царство небеско. Такових је царсшво небеско, — ето високе награде, коју обећава Господ сиромашнима духом, ето блаженства, кога се они удостојавају за евој подвиг. Првобитно царство Божје, царство небеско, било је у човеку, у срцу његову, као што Господ говори: цар= ст-кТе Ввж с кн8трћ вдсх естк. (Лук. ХУГГ. 21.) Но после услед непослушности прародитеља наших вољи Божјој, оно се } г даљило из срца људскога. У срцу људском царевао је грех, који је скинуо човека са висине смерности, чистоте и светости, и ринуо га у бездну гордости, лукавства и свакога. зла. Само неизмерном љубављу Божјом било је могуће обновити наше срце и оспособити га за примање у себе царства Божјега. Смерност, сиротиња духовна, — то је прави и неоиходни тслов за п остиза-_ вање тога блаженсгва, за усвојење царстза небескога. Ко се у сазнању своје сиротиње, своје недостојности иред Богом, сав приљуби Исусу Христу, вером и љубављу, и следују учењу Његову, тај је већ и у овом животу члан благодатнога царства Христова, влада духовним добрима тога царства т. ј. благодатним даровима, као што су, по учењу аностола: прдкдл и лжрх и радостк и> Дбс-к Окдт-к. (Рим. Х1У. 17.) Још на земљи, дакле, почињу осећати сиромашни духом у срцу своме учешће у царству Божјем. А ако ко до краја земаљскога живота пребива у благодатном царству Христовом, т. ј. пребива у заједници са Христом, помоћу вере, наде и љубави, тај исти разлучивши се од тела — наслеђује царство небеско и у будућем животу, наслађујући се тамо неизмерним добрима вечнога блаженства, , која је он почео осећати овде на земљи. И тако, благо сиромашнима духом, јер > је њихово царство пебеско. Како да не памтимо и не извршујемо у својим жељама, мислима и поступцима ову високу заповед Христа Спаситеља. Господ ће нас њом одвести 6 Минеј 12. авг.

правоме и вечноме блаженству, њом нам отворити двери небескога царства. Бра%о, говори св. аностол Павле, коринтским Хришћанима и у опште свима вернима, знате благодаш Гоеиода нашег Псуса Хрисша, да Он, као богаш, вас ради осиромаши, да се ви Његовим счромаштвом обогатите. (2. Кор. УИ1. 9.) (Наставиће се).

Приказ новога пароха и протопрезвитера Карловачкога. На дан Св. Саве, у прошли четвртак, приказан је на св. литургији у саборној цркви Карловачкој нови парох те цркве и окружни иротопрезвитер Карловачки г. Јован ЈеремиЛ. После прочитанога Јеванђеља, узкшао је на амвон конзисторијални изасланик, ректор Богословије, г. протонрезвитер Јован ВучковиЛ, а с десна му крај амвона стаде нови протопрезвитер. Прочитав налог преч. Конзисторије на њега упућени, по којем има српској православној црквеној општини Карловачкој да прикаже новопостављенога односно именованога пароха и окружнога протопрезвитера Карловачкога,-Ј. Вулковић је ш учинио. Затим се окренуо новоме протопрезвитеру, препоручивши му, са неколико речи, нову паству, и пружив му р>ку. Нови протопрезвитер, примивши пружену руку конзисторијалног изасланика, стаде на амвон и овако проговори: После овога, оваквога и овако извршенога чина, и дужност ми налаже, и срце ме упућује, и душа ми хоће, да вам проговорим и ја. Не могу казати све, што бих рећи и морао, и требао, и хтео. Пуно је срце моје, а кратак је данас рок речи мојој. Што не рекнем данас, казаћу вам други пут. Али, данас бих хтео да кажем бар оне осећаје, који би ми, чини ми се, неказани и прећутани, без одушке брзе и израза свога одмах, — поцепали срце снагом и сагорели груди топлотом својом. Пе досиже свако положаја, а још ређе у приликама, као што га добих ја. Да, добих га, а не заслужих га, можда, каквим незнатним и малим заслугама својим. Добих га по неизмерној милости вечнога Промисла ; даде ми га висока милост црквене власти; даде ми га љубав и до-