Српски сион

„СРПСКИ

СИОН."

С хр . 55.

плвменски под засебним главарима и то јамачно не сталним, од кад је дошло до нас страно предање Нићифора Григораса о првим производима ненисане литературе, песмама у славу јунака; али имамо за доцније домаћа исторична сведсчанства о стању српског друштва, тада бар двогубо сложеног и боље интегрованог у једној целини са чвршћом политичном организацијом, и под сталном државном главом у Стевању Немањи и његовој династији. Племена су, сада народ на овом ступњу престала сељакати се, него смирени у својим брдима и пољима пасу стада и раде земљу, а за политичном организацијом еледује непосредно, рекао бих напоредо, организација црквене јерархије, што је спроведена из саме куће владаочеве, од његова мезимца Оаве, који „тиме, што је утврдио срнску цркву, што јеосновао срнску јерархију, а нарочито тиме што је подигао, уредио и обогатио манастире, та средишта културна и књижевна средњега века., и што им је дао велика права, што је дакле створио и потребу и прилику за развитак српске књижевности, могао би се сматрати као први њен оснивач. Али поред свију тих својих заслуга, Сава је још и први досад познати књижевник српски." Шта то значи? Зар не, да и код нас професије, садржане све у заметку у овим побројаним радовима Савиним, потичу и поничу у политичко-црквеном, или боље у црквеном устројству и установама, јер се овде на скоро образује прави центар за целокупни духовни живот народни, а установе политичне служе вазда као јамство опстанка, друштвеног и одржања мира у њему, као и да стварају услове за његово даље сваковрсно напредовање. Па шта је то Сава писао и какав је био карактер његових дела т ј. српске књижевности у самом њеном почетку? Навести им наслове и узгред у две речи касти садржај, то је одговорити на ово питаље. Ево их по реду хронолошком — кад је које постало. 1. Мали типик карејски. који је саставио Оава испаштајући се у ћелији Ораховичкој, за то нарочито подигнутој нре равно 700 година, и где се и данас као једино у автографу, самом аукторовом руком написано, дело чува овај, да га назовемо срнски, уставац. 2. Служба св. Симеону српском коју је сачинио између 1200. и 1208. оцу по жељи и

благослову сабора Атонског, од којега је био проглашен и за свеца Немања. Умрво је у задужбини својој у 87. год. живота 13. фебруара 1200. а лежало му је тело, и Сава се још голико бавио у Хиландару, 8 година, док га на позив и молбу браће из Србије не однесе 19. фебруара и положи у Студеницу његов постриг 1808. Опрезни књижевни историци додају код овог дела да није извесно, је ли која од сачуваних данас служби св, Симеону баш Савина, као што нема сумње да је он једну написао но могуће данас изгубљену. 3. „Написаније и указаније житија суштеје ва манастири пресветије богородице наставнице," које је са следећим из почетка сачињавало једно дело, т. ј. 4. Типиком за манастир Студеницу — написаним у Србији између 1208. и 1215. с оригиналним насловом какав му је дао сам Сава. 5. „Слово о наследовани светаго монастира сего преподобним оцем нашим и хтитором господином Симеоном и о житији јего, каково бист пред Богом и чловеки." Не рачуна се у књижевно дело, али се наводи међу осталим писмо св. Оаве из Јерусалима игуману Студеничком Спиридону. Преводио је ; односно по његовом наређењу преведен је „Сказ хотешту држати псалтир" — упутак како ваља читати ову црквену књигу преко године. (Сврппље с е >

Миели о проповедништву. Раденик, кад добро и као што треба земљу ради, добија од газде илату, па ма жетва како испала. Ма гадија семе под земљом прождрла да не никне, ма сувишна влага и превелика студен усев искварила, ма жега никлу травку спржила, ма туча баш пред жетву храну уништила; — све то спречити не беше у руци радениковој; и, стога му се не сме од нлате закидати. ПГго је до њега стојало, он је учинио, да спреми добру жетву. — Чини и ти као проповедник своју дужност, па ма твоје проповеди мало уродиле, или не уродиле ни мало, код твојих слушалаца, или ма оно, што си ти марљиво засадио, рђави утецаји уништили, не брини се, твоја плата не гине; јер кад Бог плаћа, не гледи на уснех посла, већ на добру вољу и вредноћу раденикову. Св. Јован Златоусти.