Српски сион

Стр. ] 18

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 8

се људи на земљи кају. Да, опростиће нам и у Цркви својој иа земљи и пред престолом својим на небу, кад нам буде ваљало пред њим одговарати за дела своја. Опростиће нам, ако се покајемо и кајање делнма потврдимо. Света православна црква Христова спрема нам већ тај опроштај и у наступајућим данима великога поста; узноси већ молитве своје Господу, да не одврати лица свога од нас; наговешћује нам већ, да се приближује „време покајања". А за који дан отвориће нам и седмонедељну ризницу праштања гресима нашима. Спремајмо се, љубазни моји, да примимо и ми свој део из те пребогате духовне ризнице. Примићемо га кајањем својих грехова у тајни покајања, на исповеди и при светоме причешћу, за које ће нам се требати спремити и којем нам ваља свима побожно и скрушено приступити и наступајућега поста. Кајање је мелем грешности људској, небески напитак души човековој, велика утеха савести нашој. Одрећи се заблуде, сићи са грешнога пута, одбацнти зло, признати истину, примити добро и поправити се, — то је искрено покајање. Такво кајање је висина умља, дубина побожности, богатство племените душе и величина наравствене снаге. Такво кајање добија опроштај свакоме греху. Такво кајање води светлости, душевном миру и спокојству; води напретку поједине људе, а с и.има и целе народе. И напретку нашега народа нужно је кајање његових синова. Доследност у злу, истрајност њихова у грешењу, довела га је већ многој несрећи, баца га немилосрдно у назадак и водиће га све дубље у пропадање. Покајање њихово повело би наш народ напретку и лепшој будућностн. Дао Бог, да му се грешни синови и покају. Оживеће цркви нашој многи син, који је за њу у грешностп својој мртав био: наћп ће се многн син народу нашем, који је за њега досад изгубљен био. И црква ће нам пропевати, и народ ће нам весео бити. Свима вама, љубезни моји, нека по-

кајање осветљује стазе живота и пуни душе миром и спокојством. Свима ће вам добро бити и бићете Богом благословени. Амин! Протопрезвитер Јован Јереми&. Тумачење речи и назива, који се употребљавају у црквеном језику. По Михајловском ,,Словару" и другим изворима радио Ст. С Илкић. (Наетавак.) Га л I и (а. Овако се звала Сирска област, која. је била на северу од Јудеје. Бпло је две Галилеје: горња и доља. Горња се звала ГалилвЈа незнабожачка (Исаија 9, 1 ; Мат. 4, 18.), или стога, што су у њој све до Соломонова доба становали незнабошци, или игго је била иреданаједном незнабожачком владару. — Доња је Галилеја била код Тиверијадског мора. (Мат. 3, 13; 4, 18). Г (( н н д је реч јеврејска и значи мучење. Осим тога геенном се назика ад (пакао), место, на које ће доћи нераскајани грешници, који ће се тамо вечито мучити. — Геенном се звала долина © ннцјнн близу Јерусалима; у овој су долини Јудеји убијали децу н нриносили на жртву идолу Милоху. Пошто су дакле на том месту вршена најгрознија мучења и најстраховитија уморства деце, св. Јероним држи да је и на ад (накао) као на најужаснију мучионицу грешника отуда нримљен назив Геенне. (види Мат. 18 9.) Гиаск — види : Октои^х. Гвигода је реч јеврејска и значи лобно месшо, косшурница — Голготом се назива брежуљак у граду Јерусалиму, на коме је иреблаги Опаситељ наш иретрпео страшну смрт на крсту и тиме извршио откуплење наше од греха, осуђења и смрти. — Голгота је у доба страдања Христова била недалеко ван града Јерусалима. Г о р 4. — Наречица ова долази ио свој нрилици од речи — гора и означава место, које се налази негде горе на врху. Али судећи по употреби исте наречице у Библији, гор^к не означава какво место на земљи, већ онакво које се налази изнад свега земаљског, дакле на висини небеској. Мисао ова изражена је у Библији снајањем речице гор*к — с речју на небеси, која уједно служи за објаш-