Српски сион

С тр . 120.

Б р. 8

ставља јасле, у којима је лежао новорођени Оааситељ. Али се у току свете литургије ово значење дискоса, мења, заједно са именоа свештених догађа,ја којих спомињање сачињава суштину једног или другог дела свете Литургије. На тај начпн ири спомињању спасоносне смрти Христове на крсту, дискос већ означава гроб Христов. Да би се значење дискоса могло ирименути овом моменту свете 1итургије, налази се на широкој ивици његовој овај натиис: О е Л гнјцх К ож'|'и, кзмјлаи г ^-к \и ,и 'Гра. (Изображење н натиис овај не налази се на сваком дискосу, јер нх има н носве простих без икаква нзображења и натписа). Дискос, као н други свештенн сасуди прави се обично од скуиоцена метала. ДГаколх је реч грчка и значи клеветник. Ђаволом се назива нечисти дух, који је од Бога отнао и ради тога нрогЈњен у бездан адски. г Базо је навео и ирве људе да преступе зановед Божју, а и данас непрестано са четом нечистих духова наводи људе на грех и на нротивљење вољи Божјој — У Светоме Писму ђаволом се назива и Јуда Искариотски, који јо Христа предао (Јов. 8. 44). ДГаконх, Грчка реч Вкхзначи слуга , и то брзи слуга, који је вазда спреман на вршење услуга (хо^гм — журим се, хитам). Тим се именом називају свештенослужите.м најннжег степена свештенства, којима у дужност сиада, да помажу, тако рећи ирислужују иресвитерима и епископима нри свршавању светих тајана и других свештених обреда. Дјакони су осим тога дужни чувати свештене сасуде, пазити на чнстоту престола, жртвеника и свију утвари, који се на овнма налазе. Услед тога дјакони имају нраво да носе извесне свештене одежде, наиме: стихар, орар и наруквице; обученима у те свештене одежде слободно им је приступатн н дотицати се светога нрестола, узимати у руке свете сасуде, кадити, пролазпти крсз царске двери, прпчешћивати се заједно с пресвитерпма и уопће участвовати при свештенослужењу. Стеиени протодјакона н архидјакона само су почасна одликовања, а никако степени какве власти. Протодјакон је први дјакон главног храма у епархији, а архидјакон је ирви дјакон у којем главнијем манастиру. У самој ствари нак они су исти такви дјаконн као и осталн који нису одликовани тим ночасннм називима.

ДТаконикх. Овако се назива јужни део олтара, у којем је начињено место за чување свештених ствари, које с.у иоверене нажњн дјакона, као што су: одежде, свештени сасуди, ирестона евангелија н крстови, дарохранителнице и т. д. Дог.иатж, Грчка реч §6ур,а значи одређење (оиределење), иравило. Догматима се називају несумњиве истпне вере, које је јасно н одређено нзразила (пзјаснила) Православна Нрква на васељенским саборима и које су (истине) предане вернима, као руководство нри исповедању вере, и да се номоћу истпх сачувају од сумња, заб.чуда п злонамерно смпшљеннх нребацпвања лажнога разума. ДоГЛЈДТИКХ. — види: БоГОј )однчжк. Д качјкх (ђачок). Овако се у Русији назива онај који ноје и чнта у цркви, а које дужности код нас врше обично учитељи и учепици при свечаном, а црквењаци ири свакидашњем Богослужењу. Ова се реч не употребљава у црквеном језику, већ само у народном. По свој нрилици биће, да је она ушла у свакидашњу уиотребу из језика нростога народа, али као деминутив од речи дкакх , којим су назнвом у пређашња времена назнвали у Русији оне људе, који су били у државној служби и који су важили као знаоци закона. У црквеном језику, назив дкачскх замењен је називом чтецх, који се у архијерејском чиновнику, код обреда о пострижењу чтеца назива ск-кцнносцшх. Дужности су д|,ачкл , да чита и поје ири Богослужењу, да иали свеће, да пази на чистоту храма и уонће да врши ниже службе у цркви. Д качјкх нма право на, ношење стихара. — Код Руса су сви дка = чецк1 — пострижени чтеци, а то је и врло лено и врло иристојно, јер нрема томе у олтару и нрн Богослужењнма служе само посвећена лица у оделу од цркве прописаном, што много донрнносн и реду и благолеинју црквеном. ДкдчЈЦћ! оги обављају тамо и дужНОСТИ пономара. (Наставиће се ) 0 назаренима и њиховом учењу. Нише Југ Станикић иарох. (Наставак). 2.) 0 светој тајни крштења. Прелазимо на св. тајну, која је по реду и броју, а која је и у самој ствари нрва и најважнија; прелазимо, тако да рекнемо, на тајну