Српски сион

Нр. 8

и ОРПСКИ СИОН."

Стр. 121

над тајнама, без које не ^чоже и не сме бити ни један рођени, — на св. тајну крштења Света тајна крштења, то су двери, то су врата, кроз која мора проћи сваки, који хоће да уђе у св. цркву Христову; а то су уједно и двери, то су врата, која кроз св. цркву Христову воде у царство небеско. Колико је света тајна крштења важна види се и дознаје се отуда, што св. наша мати, црква православна — старајући се о томе, да ни један члан њен, ни једно чедо њено не дође на овај свет и не оде са овог света, а да не прође кроз та врата, да не умре без св. крштења — даје право п власт сваком одраслом члану и чеду своме, без разлике снола, да у крајњој нужди над новорођенчетом кратко и најкраће крштење обавпти може; и ако је иначе свршавање св. тајне крштења, као и свију осталих тајана, нредала и поверила једнно и искључиво свештеницима. Гледе важности н потребе св. тајне крштења у томе су са нашом св. нравославном црквом сагласне све цркве, све разне хринЉ. вероисповеди и секте; те тако о томе није нужно трошитп речи. Но док су у томе све црда, рде ра,зне хрншћ,._секте са прав. црквоЗ сагласне, дотле има цркава, има хришћ. секата, које се са православном црквом разилазе и са њоме се не слажу онда, када ,;е реч о оним лицима, над којима се св. тајна крштења свр ■ шити може п свршавати има. Међу тим сектама су и наши — назарени. Назарени се не слажу са нашом св. ирав. црквом у учењу о — дечјем крштењу. На име, док наша св. прав. црква учи и тврди, да се сваки рођени — па ма он само и један, дан, а баш и један час живео — крстити мора, да бн се спасти, да би у царство Божјп ући могао: дотле назарени веле и доказују, да сасвим малу дечицу крстити ннје нужно, а мало одраслнју децу крстити није дозвољено, нз узрока, што та деца немају потребна узраста, те не могу схватити и разунети науке Христове, нпти могу донети собом на крштење вере, а без вере крштење се дати не може и не сме, а баш п ако се даде — ништа не вреди, не спасава. Према томе треба да видимо и испитамо, које је учење истинито, које учење одговара речима н смислу св. инсма: да ли учење наше св. прав. цркве, или учење назаренско. Да би нам учење наше св. прав. цркве о

крштењу у онште, а о крч1тењу деце посебице, јасније и разумљивије било — вратићемо се мало натраг, осврнућемо се на стари завет. Кад "оно угодник и миљеннк Божји, Аврам стаде тужити и жалити се, што му Бог „не даде иорода, па 1.е слуга, рођен у кућн његовој бити његов нагледник," тада Госиод, да би га утешио, рече му: неће тај бити твој наследник, него који ће изаћи од тебе> тај ће ти бпти наследник. Иа га изведе на поље и рече му: ногледај на небо и преброј звезде, ако пх можеш пребројати. И рече му: тако ће бити семе твоје. И новерова Аврам Богу, а он му прнми то у иравду." (I. Мој 15., 3. —6 ) Па када Бог хтеде ухватити веру, учинити завег са угодником и миљеником својим Аврамом; а на име: да ће Бог од свије стране Аврама н семе његово „врло умножити" ; а Аврам опет са семеном својим, да ће „бити поштен и живети ио вољи" Божјој (17., 1. — 2) — тада Бог постављајући и утврђивајући завет сво.ј рече: „И ово је завет мој између мене и вас и семена твога након тебе, који ћете држатп: да се обрезује између вас све мушкиње. . . А необрезање мушко . . . да се пстреби из народа свога, јер поквари завет мој" (10. и 14.) и сходно ухваћеној вери, учпњеном завету А врам „обреза све мушкиње од домаћих својих". (23.) И од тога времена, па у напредак имало се свако мушко дете обрезати, и то онда, кад му буде осам дана " (12.) Чудновато је, те иада у очи, да Бог нпје ухватио вере, учинио завета само са Аврамом, него и са семеном његовим након њега, од колена до колена" (10. и 12.); што јо још чудновати.је, те још впше пада у очи,јесте го, да Бог хвата веру и чини завет са „семеном" Аврамовпм онда, када тога семена још и не беше, управо када од семена тога ни бар једнога било није. Истина, да је Аврам имао сина (23.) али незаконита (16., 1.); с тога Аврам тужи п жали, да „нема порода", а с тога му и вели Бог, да му „наследник неће бити слуга његов, а ни његов незаконити син, него онај, „који ће изаћи" од Аврама, т. ј. његов законити син. А Исмајила свога незаконитог сина, Аврам је обрезао и обрезати морао зато, што се свако мушко дете, иа и оно, које се „купи за новце од којнх год странаца," те које и „ннје од семена Аврамова обрезати морало. (17, 12.).