Српски сион

С тр . 136.

„СРПСКИ СИОН."

су већ били одрасли, да ли нису могли и они имати деце? Кад је већ под „кућом и домом" теже разумети само одрасле чланове; и кад је нод „својима" тешко мислити на робове, на слуге — да видимо сада, јесу ли могла остати некрштенима деца у оним „кућама и домовима", које је св. ап. Павле крстио. Уверени, да онај, који се не роди „водом и Духом" не ће и не може ући „у царство Божје"; и знајући, да су и њихова деца само „тело", а не „дух", јер су „од тела", а не „од Духа" рођени: је ли само и мислити, а камо ли веровати, да су они родитељи, који су се „водом и Духом" родити, који су се крстити дали, само да би у „царство Божје" ући могли, да су ти родитељи хтели и смели оставити своју децу „у телу", и да нису желили, да им се и деца роде „водом и Духом", о крштењу чак својих робова, слугу : зар се ти исти људи нису још и више старати морали о рођењу „водом и Духом," о крштењу своје деце? А је ли и ради чега је било нужно баш и децу крстити, то ћемо — осим већ наиред речвнога — јопг и у даљим речима видити и уверити се. 4.) Узмемо ли сада, да се речн Христове: „ако се ко не роди водом и Духом не може ући у царство Божје" не односе на све, него сало на одрасле чланове цркве Христове, онда се рађа питање: до ког доба могу се деца оставити без крштења, а од ког доба треба децу крстити." 0 томе у св. писму нема ни једне речи, управо — што но реч — ни јецног словцета. Већ и то би разумном и увиђавном човеку доста било, па да види и призна, да су назарени на кривом путу, а да је учење правосл. цркве о иотреби крштавања деце истинито и са св. писмом сагласно. Јер како је крштење важно и врло важно, управо најважније: то би св. писмо морало одредши тачно и јасно, који чланови цркве Христове могу бити и остатп без св крштења, као што би морало изриком навести и означнти доба живота, од кога се ти чланови крсгити морају. Јест, кад би то тако било и бити морало, онда св. писмо не би могло, не би смело иреко тога — ћутке прећи. Но кад нам већ св. иисмо о томе ништа не говори, да чујемо онда, шта веле и како ца то нитање одговарају назарени.

Овдашњи назарени рекоше; да се дете има крститк „у годинама савршенства", и те године заночињу са 12. —13 година жпвота; исиод 12 година старости никако се дете крститн не може и не сме. Ире свега треба наноменути и нагласити, да то и тако говоре назарени, који трубе и говоре, да се они држе једино св. нисма, а да одбацују свако и свачпје предање, Како о годинама крштења у св. писму нема ни речице, ви словцета. то им је године те морао неко означити. И сад је питање: ко им је то означио? није лн то — нредање? и значи ли то говорити истину?! То, да се деца „у годинама савршенства" крстити имају, одводи мисао на речи св. аи. Павла : „Докле достигнемо . .. у човека савршена". (Ефес. 4., 13 ) Те изгледа, да назарени на основу тих аиостолових речи траже од деце „године савршенства," да би крштена бити могла. Но на том месту није реч о крштењу, ни о годинама крштења; него ту аиостол вели, да је Бог у својој цркви поставио „апостоле, иророке, јеванђелисте, настире и учитеље" у ту сврху, да би помоћу и нреко њих чланови, и то већ крштени, дакле, одрасли чланови цркве Христове могли „достигнути . . . у човека са вршени." И док — по овим речима апостоловим — већ одрасли дакле, преко 12—13 година стари Хришћани треба тек да се труде и старају, да би могли „достигнути у човека савршена": дотле су —■ код назарена — деца од 12 —13 година стара већ ушла „у године савршенства", која треба онда још само да се крсте, па да потпуно „достигну у човека. савршена".?! И ако је ово чудновато, ипак је вероватно, да назарени тако мисле и верују; јер знамо да онп уче и тврде, да су њихови нрепорођени, дакле, крштени чланови — „свети и безгрешни", елем „савршени." Познато је, да у назаренство прелазе из других вероисповеди људи већ одрасли; а зна се и то, да они такове одмах не крсте И онда је питање: када се такови, већ одрасли људи крстити имају? На то нитање одговарају назарени: онда, када дотични зажели, односно, кад покаже и докаже, да је крштења достојан; но додају, да неко може н умретп; а да се крштења не удостоји, достојним не иокаже.