Српски сион

С тр 192. „СРПСКИ

пила је светој тајии иричешћа нотпуна стотипа душа. По свршетку св. литургије раздавао сам посланицу Његове Светости народу, и сваки се то отимао, да што пре до ње дође. Истога дана после подне бчла је вечерња, иа којој су такође, унаточ рђавом времепу, присутни били многи верни. По овршетку вечерња била је нроиовед. Следећих дапа смо обојица ишли од куће до куће и ноиисивали смо све иаше верне, да би се тим начином испоставио тачап број оних (рачунајући амо и сву децу испод седам годииа) који иринадају светој православпој цркви. У сваком дому смо се поразговарали с домаћима, давали им објаснења гледе вере православне и наших обичаја. Признати морамо, да смо у више домова, наишли на женскиње, које се колебало ; многе су заплашене биле од бившег свештеника им, да ће прелазом у Православље оставити Бога, ногазити Исуса, изневерити криж и т. нодобно. У таквим ириликама ваљало нам је употребити сву умепшост, обзирност и тактичност, да их разуверимо од свега тога и да их убедимо о снасоносности свете нам вере иравославче. Што смо по негде наишли на овакове случајеве, не можемо кривити само римског свештеника, ко.ји је иреко својих вериих паштио се, да Шокце одврати од нрелаза у Православље, већ можемо свалити кривицу и на саме налне Србе. Приликом нрелаза Сантовљана у Православље, многи нравославни, који не познају пауку наше свете Цркве и који не знају разликовати суштину од спол>ашњости, главно од спореднога, а који тако исто не знају ни за тактичност, која је при оваком благовјестничком деловању одвећ потребна, исмејавали су неке обичаје, у које су се Саптовљани као чланови римске нркве уживели, и нрестављали су им Православље у таквом облику, од којега су се оии с иравом могли и морали саблазпити, те иомнслити да Православље није права „кршћаиска вира". У суботу 13. мартао. г., као на дап роћења Његове Светости Патријарха Георгија. иослаиа је из Бездана брзојавна честитка Његовој Светости, коју су у име нраво-

СИОН." В р . 12

славних Срба Сантовљана нотписали душепонечитељ Гавриловић и писац ових врста. У недељу је опет била свечана служба, а после подне вечерње. На овој вечерњи је први пут неколико Шокица одговарала на јектенија, истииа мало несигурно, али са потпуним задовољством и уживањем. Не могу пропузтити, а да овом нриликом не споменем једно родољубиво н племенито дело, које је учинио уважени родољуб српски г. Арса Пајевић. Наиме он ми је изволео иослати 200 комада икона правоелавиога тина у вредности 42 Фор и 160 комада разних књига (латиницом штампаиих срнских народпих песама) у вредности 24 Фор. Иконе и књиге ове раздајем мећу овдашњим народом. Баљало би да се и остале наше књижаре угледају на овај ноступак г. Пајевићеве књижаре, те да тим путем и начином потпомогну наше деловање овде. Осим г. Пајевића послали су ми још неки родољуби мањи број књига, које сам све међу овдашњим народом раздао. Питоми, побожни и за Православл^е и Сриство одушевљени народ овај веома се радује оваким ноклонима, те иконе нрима са страхопоштовањем, а књиге у којима су несме о краљевима, царевима и јуннцима срнским, чита с највећим ужи вањем. Доста квара нашем успешном деловању овде, могу да учине неки наши иолитички листови, који све и свакога грде и нападају.* Неки ревнитељи начела, која заступају исти листови, почели су се старати, да опасни отров који се у њима налази, пренесу и у здрав органи зам овдашњег, с нашим стањем сасвим * 'Глј јад наш добро је уочио и /описник „8гаћас1ка ез УМеке", чији извештај о Сантовачком догађају саоиштава и „А1ко1тапу" у свом 74. броју. Исти дописник, један жупник, довикујенам овако: „Радујте се тој победи, али не заборављајте, да „Застава" („Српство", „Србадија", и каквих све нема. Ур.) у исто време, кад држи, да ,је 28. Фебруар о. г. почетак нове епохе у иеторији Срба, да баш у исто време шиба бичем ироније Лрхипастира грчко-православне цркве." — Дакле, римокатоличка господа се узД^ЈУ У радикалски орган ! Јаче осуде не може бити за радикалску штампу, али и много, много поуке. . . коју је, можда, замаи међу њу нросииати. Или она мисли одиозним н шкандалозним нискарањем о православном Архинастиру утврдити ново стадо у Правосдављу, омилити га, њему и другима?! Ур.