Српски сион

Ир 12.

СИОН."

нспознатог, парода. Ми их овим путем молимо, да то ие чине, јер тиме само могу да осујете цео успех папорног нам делован.а. Уједно свакога, који би год хтео какву лектиру за овај народ послати, молимо, да то иреко нас чини, јер непосредно па неке овдашње људе слати није пелисходно. У онште узевши, стање ствари у Сантову данас је врло добро, а надамо се да ће и боље бити, док се подигне храм госиодњи, отвори школа и у онште заведе сталан и добро удешен норедак. Народ је овдашњи миран и питом, а срцем и душом предан светом Православљ>у. Кроз јецан или два деценија — уз савестан и марљив рад — Саитовљани могу бити бисерно зрнце у низу осталих православних српских општина у овој Митроиолији. Дај Боже да тако и буде !** Ст. С. Илкић. ** Захвални смо вредноме г. допискику на овом извештају, а модимо га, да нас обраду .је што чешће. У систом и Согоугодном раду његову, као ревноме сатруднику г. Гавриловића, желимо од Бога благослова, којн се увек крунише успехом. Ур.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Св. Архијерејски Синод.) Његова Светост, натријарах српски, преузвишени госиодин Георгије Брстковиб, благоизволео је, но претходно учињеиој пријави и добивеиоме превишњем одобрењу, сазвати Св. Архијерејски Синод за 25. март о. г., на даи св. Благовести. Његово Величаиство, нагн иремилостиви цар и крал>, благаизволео је Својим новереником на сазвапом св Архијерејском Синоду најмилостивије именовати преузвишенога госнодина барона Федора Киколића од 1 Ј удне. Св. Архијерејском Синоду је задатак, да избором епискона нопуни упражњену епископску столицу у дијецези Бачкој. Дочек нреузвишенога краљевскога повереника и отварање Св. Архијерејскога Си нода обавиће се по досадањем прописаном церемонијалу. (Бпреоовештена гоопода епископи) Пакрачкн Мирон ПиколиИ и Горњо-Карловачки Михаило ТрујиЛ, поводом седиица Саборског Одбора и Митроиолитскога Црквенога Савета, баве се у Карловцима.

(Митрзполитоке власти.) Саборски Одбор држао је своје седиицо од понедељка до чеТвртка ирошле недеље, а Митрополитски Црквени Савет у иетак и суботу, нод високим председииштвом 1Бегове Светосги, патријарха срнскога, нреузвишенога господина Георгија БранковиЛа. Седницаиа Саборског Одбора нрисутнн су бнли чланови: впреосвештени г. енископ Мирон НиколкЛ, впречасна г г. архимандрит Иларион Руварац и иротонрезвнтер Ђорђс Влаховић , те г.г. Михаило пл. РогулиЛ, Јосиф ЈагиИ и др. Теодор НедељковиЛ. Г др. Ника МаксимовиЛ болешћу је био сиречен. У седнииама М. Ц. Савета присуствовали су: впреосвештена го спода епископи Мирон НиколиЛ и Михаило ГрујиЛ, ношто је внреосвештени господин епископ Никанор Ноиовић болешћу спречен, те впреч. г.г. архимандрпт Иларион Руварац, протонрезвигер Јован Борота, г.г. др. Стеван ЛавловиЛ, Лаза Обреновип. (Школе православних Арапа у Палестини.) Гуско царско Палестннско Друштво издржава сад у Палестини и Сирији 50 школа, у којпла се уче 4000 деце нравославннх Арапа. Учитељп за ову децу сиремају се за своје звање из тамошњих Арапа у пансиону у Назарету, у коме је учитељска школа, као шго су учитељске семинарије у Гуснји. Настапницн у том панспону, оснм учитеља Вожјега закоид и аранскога језика, бирају се у Гусији међу ученицима, који су свршили учнтељеке семинарије, » има их, који су свршнлн свеучилпште нли духовну академију. Над школама друшгвенпм води надзор један надзорник и његова два помоћнпка. (Српска Академска Задруга у Бечу) основана је с овом сврхом: I. да љегује науке, лијепу кљпжевпост, умјешост и вјештине, иредавањн.ча. расправама, пзда вањем друштеиог органа н засебнпх публикацпја, позорпшнпм представама и издржавањем свпх оних средстава, која амо сиадају. — II. да његује дружевноет прнређивањем забава са н без улазпнне (8./II. 1899. Бр. 3412). На саставној скуиштинн држаној 4. (10.) фебруара 1899. нзабрана је др}'штвена управа, којој предсједава ЈЈазар Поповић медецинар. (Отаае Народне Библиотеке у Београду.) У току школских ферија у прошлој години, Управа Народне Библпотеке предузела је била да сазна право н тачно стање, у коме се Народна Бнблиотека налазн. Тога ради пуна два месеца (од 1. јула до I. септембра) вршено је тачно бројање и преглед пмаовпне Народне Бпблотеке. По свршеноме нрегледу а на дан 1. септембра прошле године Народна Библиотека имала је: