Српски сион

Стр. 186

„СРПСКИ СИОЊ"

бр. 12

слије, али ни један не би до краја дошао. Уморио би се сваки, сустали би сви до једнога. Али када се кајање од нас тражи, онда можемо утврдо држати, да га може и бити. Од нас се иикада не иште што не можемо. Мора дакле и код кајања бити нечега, што је кадро помоћи нам, да га ипак можемо извршити. Мора бити помоћи. И има је. Она је у пјери Бога. Који кјерује, све мооке (Марко 9, 23). Дакле ми само као људи не би могли кајањс извршити, али уз помоћ вјере можемо. Шта више, с њом добивамо још једног помоћника, јака и поуздана, а тај је нада. Ако с пјером у Бога кајању приступамо и извршујемо га (Мат. 21, 32. Мар. 1, 15) и тврдо се уздало у Бога (Псал. 41, 11), онда нам сав многоструки и тешки посао кајања неће тешко пасти, јер Бог даје снагу уморноме и иејакоме умноокава крјеиост; који се на Њега надају, добивају нову снагу, иодиШу се на кри.пша као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се (Исаија 40, 29, 31), те ћемо и ми моћи све потпуно извршити и тражећи кајања наћи ћемо га, и наћи ћемо слатки плод му у Бога, којему нека је с/мка, чктк и покломпГи. Длтнк.

Заповеди о девет јеванђеоеких блаженетава. П. М. Бородин. С руског превео: Дим. Витковић. (Наставак) Друго је дело милости телесне — жедиога наиојити, ако он услед немоћи или других околности нотребује такову иомоћ. Задовољи ли ко жеђ малолетнога, који не може наћи воде, напоји ли ко странца, који нема воде близу нута, — ако он н једном само чашом хладне воде утоли ма чију жеђ. он је учинио добро дело, које неће остати без награде код Бога. Иж« бо <н|Јб нлпоитк кк1, говори Спаситељ ученицима својим, чаиим кодк1 ко и/мж ,иое, гаки> доистижм ест«: <шиик глдголк> к<шж, не по = г8китх л»здк1 скоја (Мајж IX. 41.) Навешћемо овде милоср^е преп. Анпна. Овај св. пнок ста-

н УЈући у пусгињи далеко од реке Евфрата, сваки дан је по неколино цута ишао тамо ио воду, да би к њему залутале странце напојио. Епископ Нове Кесарије сазнавши за подвиг нреиодобнога, послао му је магаре за ношење воде. Но наскоро дошао је св. Анину један сиромах човек, који није имао чим да задовољи свога зајмодавца, и он је томе сиромаху дао своје магаре, а сам је као п нре одлазио но воду на Евфрат. Када је епископ по други пут иослао преподобноме магаре, он је и то дао једној разореној породици. Наиослетку еиископ вндећи, да дарежљивп пустињак не нрестаје сам ићи ио воду, поступио је другачије: он је зановедио, да се близу ћедије иреподобнога искоиа студенац и од времена до времена да се нануњује свежом водом, да би и сам проиодобни, а и они, који га посећују, свагда нашли спремљено пиће. (Минеј 18. март.) Тако исто казују п о другом подвижнику прен. Мојснју, који је у почетку био разбојник. Он је био врло славан ради своје нобожности, да су чак и старци иноци —- оседели у пустињачком животу, — к њему долазили, да се уче савршенству нустињачког живота и подвизима монаштва. Ево један пример његових труда и његовога милосрђа нрема ближњима. Изабравши сам труднн начин живога, нреп. Мојсије и ноћу је остављао своје лежиште. Он је обилазио сву своју сабраћу и ако ,је у њиховим ћелијама нашао празне судове за воду. он им је донео воде Река је била далеко, и многи од стараца били су већ тако ослабили, да не би могли поднети тако велики труд. да носе себи воду из реке. Зато је нрен. Мојсије и примио на себе такав тешки иодвиг милосрђа. (Минеј 18. јан.) Треће је дело милости телесне — нагога оденутаи. Ово дело милосрђа извршује, ко иобуђен човекољубљем према ближњему, помаже му у нужди одевајући његову голотињу. Овде се разумевају не само потнуно наги, него и они, који — и ако имају одећу — имају само такову, ко.ја их не може заштитити од хлндноће н непогоде; или такови, који налазећн се у ма каковој невољи, немају пристојнога одела. Милосрдан човек дужан је помоћи им, те илн им дати нешто од одела, или им пружнти помоћи, да нрибаве себи иотребнти одело. У животу светитеља налазнмо доста нрнмера за ово дело милосрђа. Тако се о ирен. Нгћ^нЈЈу